Да ли заиста на младима свет остаје – како да се њихов глас више чује

Милица Борјанић каже за РТС да резултати истраживања указују на несистемску бригу о младима будући да толики број локалних самоуправа нема савете за младе који представљају механизме учешћа младих у процесима доношења одлука на локалном новиоу.

"Заправо видимо да се млади на локалу не питају у довољној мери о оним заиста кључним стварима за неки њихов свакодневни живот – где ће проводити своје време, на који начин ће га проводити, како да унапреде своју локалну заједницу", додаје Борјанићева.

Наглашава да нам ови подаци указују да се млади не питају у локалним заједницама на који начин ће живети.

Често се користи крилатица "на младима свет остаје". Према овом истраживању она не стоји, јер свега 29 локалних самоуправа има формиране савете за младе.

Борјанићева каже да су подаци још више забрињавајући када сагледамо да од тих 29 локалних самоуправа свега шест има све механизме омладинске политике.

Поред савета за младе, истиче да су важни и буџети за младе, као и простори и омладински радници који раде са младима.

"Све су то фактори који указују на то да ли постоји системска брига о младима у локалним срединама", додаје она.

Наглашава да млади у тих шест локалних самуправа кажу да им значи што имају све те механизме, јер се на тај начин њихов глас чује.

"Видимо да су тих шест локалних самоуправа и најразвијеније, које кроз бригу о младима подстичу и економски развој и утичу на шири спектар политика, не само политика за младе", наводи Борјанићева.

"Локалне самоуправе који не брину о младима остају без њих" 

Очекују се измене и допуне Закона и младима и ревизија Националне стратегије за младе, а Борјанићева каже да кроз та два документа тренутно не можемо на адекватан начин да читамо стратегију државе за младе.

"Закон о младима какав је тренутно он је доста декларативан и нема обавезујуће механизме учешћа младих, већ на један општи начин говори о младима. Самим тим немамо адекватну бригу о младима", истиче Борјанићева.

Са друге стране, како каже, потребно је да се промени и унапреди Национална стратегија за младе како би осликавала потребе младих.

"Уколико потребе младих нису осликане у Закону о младима и Националној стратегији за младе ми онда нећемо имати адекватну бригу о њима", додаје она.

На питање имају ли млади идеје и интересовање да се укључе и нешто промене, Борјанићева каже да итекако имају.

"Оно што ми врло често напомињемо јесте да локал који не брине о младима остаје без њих. И ови подаци из истраживања указују на то да се чини да систем више ради на обесхрабривању младих да се укључе него што их подстиче да буду део креирања и спровођења јавних политика", напомиње Борјанићева.

Наглашава да је минимум стандарда за укључивање младих да их прво питамо и истражимо њихове потребе.

"Према нашим истраживањима млади истичу да је то проблем незапослености, проблем неуважавања њиховог мишљења и када сагледамо европске праксе видимо да су то савети за младе, постојање омладинских клубова. Често говоримо о томе како млади проводе много времена у кладионицама или неким небезбедним местима за њих, а не видимо да је то зато што немају адекватне просторе у којима ће проводити квалитетно време", закључује Борјанићева.