Историја и чување оваца немају много додирних тачака – осим у случају Мише Анђелковића из Пирота

Миша Анђелковић је спојио стари, средњи и нови век са стадом оваца. Пашњаци и ливаде често су биле његова читаоница.

"Милина је било учити са њима, са овцама... мир, тишина, стварно је било уживање. Библиотека и читаоница су биле са мном у сваком тренутку. Књига је увек у торби...", прича Анђелковић.

Деда Љубомир увео га је у свет историје, а када је одлучио да јој се посвети, добио је подршку родитеља.

"Мислим да се и цело село поноси Мишом"

Стојан Анђелковић, Мишин отац, истиче да је изузетно поносан на свог сина.

"Без обзира што је он учио и факултет, он је нама помагао. Целог лета је био овчар, са собом је увек носио књиге, уз овце је завршио факултет... а мислим да се и цело село поноси Мишом", каже Стојан.

Иако је стажирао у Пироту и добио звање кустоса, Мишино образовање није било довољно да добије посао. Ипак, отворила су се нека друга врата.

"Драго ми је да сам добио онај посао који сам желео" 

"Ја сам добио позив из Београда - позив од директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића и наравно, понуду сам одмах прихватио, тако да сам већ почео да радим. То је управо оно што сам ја хтео. И свакако ми је јако драго да сам добио онај посао који сам желео. И то је само један изазов да ја докажем да сам ту где јесам с правом", каже Миша.

Том младом човеку историја је страст - али не једина. Обожава одбојку и стрипове, уз које је научио италијански језик, има библиотеку са више од три хиљаде књига.

Решен да се и даље усавршава, каже да не би мењао добитну комбинацију, па ће вероватно и докторат, осим на факултету, припремати на пространим пашњацима уз своје стадо.