Сећање на подвиг француских лекара када је спасено пет српских научника озрачених у "Винчи"

У октобру 1958, приликом нуклеарне хаварије у Институту "Винча" шесторо младих научника је озрачено дозом која се није могла ни измерити.

Одмах су пребачени у болницу "Кири" у Паризу, где су француски лекари одлучили да покушају, до тада непримењени захват - трансплантацију коштане сржи. У новембру, то је и учињено.

"У то време, урадити такав један подухват, било је, као да сте данас, рецимо, кренули бициклом на Месец. То је можда неко поређење у смислу технологије, али цео подухват је урађен зато што је морао да буде урађен, иначе су ти људи били осуђени на смрт", каже др Владимир Ковчин, онколог.

Студенти Живота Вранић и Радојко Максић, били су први пацијенти којима је пресађена коштана срж.

За Животу, који је био највише озрачен, није било спаса, али је Радојка тај захват вратио у живот. Био је то подвиг француских лекара, са доктором Жоржом Матеом на челу, али и оних Француза, донора коштане сржи, који су се добровољно јавили да помогну.

"Сваки од њих је имао породицу, ризикујући ту породицу, они су дошли да помогну људима које нису знали. И даваоци и лекари и породице давалаца, све је то била атмосфера једне велике породице", каже Радојко Максић.

Излечени, српски научници су се вратили у Београд.

О хаварији се није говорило, али су пријатељства са донорима настављена, чак и кумствима.

Радојко Максић, у историји медицине уписан као први човек коме је успешно трансплантирана коштана срж, преминуо је недавно, у 88. години, а читав живот посветио нуклеарној сигурности и сећању на хумане доноре и лекаре.

Био је последњи сведок догађаја из 1958, исувише скроман и племенит да би на себе скретао пажњу детаљима о хаварији или намери тадашње Југославије, да направи нуклеарну бомбу. Више од свега, желео је да се памти подвиг из болнице "Кири", који је померио границе науке и створио нераскидива пријатељства.