Храну најмање бацају они с највећим приходима – како животну средину заштитити од меса и поврћа

Сваки становник Београда годишње баци више од 100 килограма хране. Највише се баца поврће, воће, хлеб и месо.

"Унутар највише приходоване категорије, највећи број испитаника никада не баца храну, насупрот томе у рангу од 50.000 до 80.000 динара прихода најмање је оних који не бацају храну. Ту видимо шаблон да што је образовни степен виши расте проценат оних који никада не бацају храну", каже Владан Шћекић из Центра за унапређење животне средине.

Само десет одсто домаћинстава никада не баца храну.

"Пре свега ово је морално и етичко питање у време када на земаљској кугли имамо толико гладних људи. Такав приступ храни и односу према тој теми говори у ствари о нерационалном односу човека према планети, будућности, према новим генерацијама", рекао је проф. др Зоран Радојичић, градоначелник Београда.

За годину дана на депонију у Винчи доспе 165.000 тона отпада од хране.

"Суштински проблем јесте његов утицај на животну средину у смислу генерисања процедних вода које имају високо органско загађење, загађују све остале водотоке. Други најважнији утицај када храна заврши на депонији – јесте емисија депонијског гаса који сам по себи садржи велике концентрације метана и угљен-диоксида", објашњава проф. др Бојан Батинић из Центра изврсности за циркуларну економију и климатске промене.

Програм УН за животну средину спровео је истраживање у пет светских градова – у Индонезији, Катару, Уганди, Колумбији и у Београду, како би помогли у смањивању количине отпада од хране који је и узрок загађења и климатских промена.

"Решења за смањење расипања хране су побољшање складиштења и транспорта, боље планирање, донирање банкама хране, коришћење за исхрану животиња и за производњу енергије", рекла је Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији.

За УН један од циљева одрживог развоја је одговорна производња и потрошња хране и да се бар преполови количина бачене хране до 2030. године.