Усвојен план за обнову Хиландара, реконструкција јужног крила манастира први пут у историји

На данашњој седници усвојен је извештај за 2021. годину и представљени су планови активности за наредне две. Србија је обезбедила 360 милиона динара како би се убрзали и завршили радови до краја 2023. године.

Законом о очувању наслеђа Хиландара, који је усвојен у септембру, предвиђена су дугорочна финансирања манастира и очување свих вредности.

"Великим ентузијазмом свих оних који раде овде на реконструкцији, пре свега радника из Србије, монаха који им овде у томе помажу, радови иду по оном току како смо планирали за 2021. годину и надамо се да ће нам 2022. и 2023. донети оно потребно убрзање, јер оно најважније, средства су обезбеђена", каже Ненад Поповић, заменик председника комисије за обнову Хиландара.

Игуман манастира Хиландара, архимандрит Методије истиче да им много значи што су средства обезбеђена, јер ранијих година нису долазила баш на време и то је стварало одређене практичне проблеме.

У обнову укључени и грчки стручњаци 

Поред стручњака из наше земље, у обнову манастира укључени су и стручњаци грчког завода за заштиту споменика културе и сви радови се изводе под најстрожом контролом и прописаним стандардима.

"Што се тиче обнове, ми смо поставили неке циљеве на почетку као братство, да оно што се обнови да подсећа на онај Хиландар како смо га сви знали, и ту смо били успешни, јер сама чињеница да многи поклоници који дођу буду збуњени и не знају шта је стварно горело, а шта је обновљено", наглашава архимандрит Методије.

Монах Теодосије поручује у своје име, али и у име братије, да су веома задовољни на помоћи државе.

"Живећи овде далеко од наше Србије закључио сам да нико не може да воли своју земљу као онај који живи далеко од ње", сматра монах Теодосије.

Реконструкција јужног крила први пут у историји 

На седници је одлучено да се први пут у историји крене са радовима на реконструкцији јужног дела манастира, реконструкција ризнице и изградња потпуно новог депоа за очување покретног блага Хиландара.

Kомисија ће такође почети пројектовање радова на обнови Саборне цркве Ваведења Богородице која није обнављана још 1320. када ју је подигао Милутин Немањић.

Ненад Поповић каже да је Србија на овај начин показала да жели да заштити своју традицију, историју и национални идентитет, а председник Александар Вучић је тада рекао да само народ који има национално и духовно јединство може да иде напред.

"Тако и данас из Хиландара шаљемо ову поруку да ћемо овим радовима на обнови манастира Хиландара штитити и национално и духовно јединство, и штитити свој идентитет и своју традицију", каже Поповић.

Радови који су остали за наредне две године су радови на конаку Дохије и Игуменарији са параклисама које су највише изгорели у марту 2004. године.

Занимљива је чињеница да је несрећа у Хиландару утицала на обнову задужбинарства, па је у односу на 25 монаха пре пожара, сада у Хиландару њих нешто више од 50.