Читај ми!

После Београда и Америке Раша је одлучио да се врати на породично имање и да буде пољопривредник

Протеклих година миграције становништва нису заобишле ни општину Љубовија, у којој је све мање становника. Ипак, природни потенцијали за производњу органског воћа подстичу младе људе да се после завршеног факултета врате на породично имање. Међу њима је и Радислав Благојевић.

Након Београда и Америке, тридесетогодишњи Радислав, по струци дипломирани економиста, ипак је одлучио да буде пољопривредник. На имању својих предака, на површини од два хектара засадио је воће и покренуо сопствени бизнис.

"Везује ме доста емоција за овај крај, моја породица је једна од првих која се доселила у Доњу Љубовиђу. Доста сам слушао приче од бабе, од деде, од родитеља, завршио сам тај факултет и решио да пробам да направим неку своју причу на старом месту. Доста се бавимо, пре свега, воћарством, имамо малину, купину, боровницу, неке мање количине ароније", каже Радислав Благојевић из Доње Љубовиђе.

Иако посао на селу подразумева устајање у цик зоре и рад до касно увече не пада му, каже, тешко, а ове године засадио је и орахе. За робу је најважније, наглашава, пронаћи купца, зато воће из свог воћњака вози често и по неколико стотина километара, директно до потрошача.

"Раније смо радили искључиво са откупљивачима и са хладњачарима, у последње три године тај део смо модернизовали, променили смо, сада буквално целокупан род своје боровнице продајемо директно купцима, да кажем на рути од Осечине, Ваљева, Лајковца до Нове Пазове, Обреновца, Панчева и наравно Београда. Ове године смо убацили у продају и купину", каже Радислав.

У посао са воћем, Раша је укључио и колегиницу са факултета која му помаже у маркетингу, а помоћу друштвених мрежа, село и органске производе из Љубовиђе покушавају да приближе људима широм Србије и света.

"Апсолутно покушавамо да пренесемо све лепоте овог краја кроз Рашин воћњак и да људе едукујемо о радовима на селу, о животу на селу, једноставно о природи, о воћу које се овде гаји и о свему што има додира са овим овде делом Србије", каже Јелена Малешевић из Београда.

Рашина идеја је да докаже да је могуће профитабилно радити на пољопривреди, без сарадње са великим тржишним играчима, а циљ да до 2025. године целокупно имање од осам хектара засади са воћем.

"Када то будемо поставили да функционише како треба, профитабилно, да је самодовољан систем, након тога крећемо у неку врсту прераде. Да ли ћемо ићи на то да правимо различите врсте ракија кроз дестилерију или можда неку прераду у смислу цеђених сокова, џемова, заиста има доста неких праваца у којима можемо да идемо. Велики је потенцијал на пољопривреди и на селу и само сматрам да и сами људи треба да се покрену", каже Радислав.

Из Доње Љубовиђе отишли смо многи, а у кућама око Рашине нема људи. Да би се млади, попут њега, вратили на село, потребно је, тврди, обезбедити стабилност цена, сигуран откуп и бољу инфраструктуру.