Резерве крви за дан, два – апел да одвојимо мало времена и помогнемо некоме

Докторка Милица Јовичић наводи да свако ко уђе у болницу је потенцијални прималац крви.

"Према подацима из литературе, транфузија крви је једна од најчешћих интервенција која се изводи у болници", додаје докторка.

Истиче да свакоме нашем драгом, познатом, крв може да затреба.

"Да ли када је ушао у болницу, да ли зато што је учесник у саобраћају, а знамо да се дешавају саобраћајни трауматизми... Никада не знамо када ће нам крв затребати и зато је јако важно да када смо здрави, када се добро осећамо одвојимо мало свог времена и дамо крв", поручује Јовичићева.

Указала је да од почетка пандемије располажу једнодневним до дводневним резервама крви.

"То значи да све оно што данас прикупимо ће након обраде сутрадан бити издато и да нам већ фукционисање следећег дана зависи од онога што ћемо тог дана прикупити", објаснила је Јовичићева.

Наводи да је пандемија само један од разлога за то, а да је у Србији и свака пета особа старија од 65 година, док крв дају особе између 18 и 65 година.

"Поред тога када се узму разни разлози због којих неко не може да даје крв сматра се да негде између 30 и 40 процената људи у популацији може да да крв. Ми стално причамо о оних три посто људи који дају крв, али када сагледамо те људе који могу да дају крв 90 одсто њих то не уради", каже Јовичићева.

Истиче да су пре пандемије имали сталне акције добровољног давања крви у школама и на факултетима, али и да сада путем друштвених мрежа их позивају да дођу на места где се даје крв.

"Биле су и акције Црвеног крста усмерене према генерацији 2020. која је пропустила да прво давање крви обави у школама у неком познатој средини, да се упозна са тим", додаје она.

"Јако тешко прикупити минимум 300 давалаца дневно"

Наглашава да је јако тешко прикупити тих минимум 300 давалаца дневно. А већ када прикупимо 250 наше залихе су угрожене, наглашава докторка.

Објаснила је да морају увек имати крв увек за хитне, ванредне ситуације. "Некада се лоше ставри не дешавају данима, али ми ту неку резервну крв за хитне ситуације, за витално угрожене пацијенте морамо увек имати, а све оно што може да сачека, одлажу се понекад операције", наводи Јовичићева.

Наглашава да је то веома тешко и да људи када се нађу у таквој ситуацији схвате да колико крви има зависи од нас који се добро осећамо и тада апелујући на породицу и пријатеље окупе људе који дају крв.

"То није добар начин, свакоме од нас крв може да затреба. Много деце се бори са разним тешким болестима, пуно је онколошких болесника, повређених", каже Јовичићева.

Позвала је даваоце свих крвних група да се прикључе акцији добровољног давања крви.

На питање ко све може да да крв, Јовичићева каже да су то особе од 18 до 65 година које се добро осећају, да немају неке хронична, малигна, тешка обољења.

"Када сте прехлађени треба да прође неколико дана да се опоравите, ако узимате неку терапију да то исто прође", додала је Јовичићева.

Свакодневно грађани могу дати крв у Институту за трансфузију Србије радним данима од 7 до 19 часова, а суботом од 8 до 15 часова.

"Крв се у Београду може дати у Земуну и на ВМА радним данима, крв се даје свакодневно у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Суботици и Ужицу. Поред тога, све ове установе као и наша имају мобилне екипе", рекла је Јовичићева и додала да на сајту грађани могу наћи детаљан план где ће се налазити мобилне екипе.