Снимци са пружних прелаза отварају питање – ко то због неколико минута ризикује живот

Ненад Станисављевић из "Железница Србије" каже да су ризичне ситуације на пружним прелазима свакодневне, те да на годишњем нивоу буде око 2.000 случајева у којима воз закачи аутомобил који је кренуо преко прелаза у тренутку када је рампа срушена.

"Углавном се то на њихову срећу завршава тако, као што се и у Вреоцима завршило са сломљеним браником. Дакле, не најтежим последицама, али врло често су и последице врло кобне", рекао је Станисављевић.

Коментаришући видео-снимак који је приказан током његовог гостовања, када је воз ударио аутомобил у тренутку када је возач изашао из аутомобила да провери да ли је безбедно да пређе пругу иако је рампа спуштена, Станисављевић је рекао да се ту радило о неких 30 секунди које су могле да коштају живота. У таквој ситуацији, додаје, једино је могуће побећи из аутомобила.

Претпоставка је да је возач овде погрешно проценио ситуацију на прузи.

Објашњава да се на том делу реконструисане пруге између Београда и Ваљева некада ишло 30 до 40 километара на сат, те да се сада ту вози 100 километара на сат и не постоји могућност да воз у месту закочи.

"Инфраструктура Железница Србије" подноси пријаве, али се овакви случајеви сада третирају као саобраћајни прекршај уместо угрожавање јавне безбедности у саобраћају, рекао је Станисављевић и као забрињавајуће примере навео камионе који ломе рампе на пружним прелазима и тиме угрожавају не само своје већ и животе осталих људи који ту треба да прођу.

Таквих примера је, истиче, превише, а овакво бахато понашање карактеристично је и за искусније и за млађе учеснике у саобраћају.

За две и по године живот изгубило 10 особа

Станисављевић додаје и да је велики број пружних прелаза покривен видео-надзором, те да је неопходно да се пооштри казнена политика за овакве ситуације. 

Коментаришући остале видео-снимке који су пуштени у Београдској хроници, Станисављевић је рекао да не постоји безбедно враћање уназад, иако из угла возача то изгледа као да ураде све што је неопходно да би сачували свој живот и свој аутомобил.

У последње две и по године, на овакав начин живот је изгубило 10 особа, док је 40-ак повређено, углавном теже, каже Станисављевић и напомиње да није реч само о путним прелазима који су обележени сигнално-сигурносном опремом, већ и прелазима где нема рампи већ има друмске сигнализације - Андрејин крст и знак "стоп".

"У 99 одсто случајева је била кривица возача друмских возила", рекао је Станисављевић и додао да је и у Европи тај проценат 93.

Решење је, каже, да не буде више пружних прелаза, тј. да се путеви и пруге не укрштају, како ће бити урађено на прузи Београд-Нови Сад.