Читај ми!

Београдска операција однела више живота него битка на Сутјесци или Сремски фронт

Београдска операција, једна од највећих на Балкану у Другом светском рату, трајала је од 12. до 20. октобра. Историчар Предраг Марковић рекао је за РТС да је то била велика борба где су домаће ослободилачке снаге играле већу улогу него у другим европским земљама. Када меримо по дану борби, Београдска операција однела је више људи него битка на Сутјесци или Сремски фронт, истакао је Марковић.

Октобар је важан месец за Београд, али и за слободу. Све до 1. новембра Србија се подсећа важних тренутака из сопствене историје, дана великих битака, победа и важних одлука.

Сутра ће бити обележена годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату. Последњих неколико година од 20. октобра до 1. новембра обележавају се "Дани слободе".

Београдска операција, једна од највећих на Балкану у Другом светском рату, трајала је од 12. до 20. октобра. 

Историчар Предраг Марковић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је операција ослобађања града са највећим бројем домаћих жртава, а у Паризу и у Прагу, где су избили устанци је погинуло мање људи него партизана у ослобођењу Београда.

"Мало која операција ослобађања града је обухватила толико домаћих бораца, када меримо по дану борби, Београдска операција однела је више људи него битка на Сутјесци или Сремски фронт, то је једна велика борба где су домаће ослободилачке снаге играле већу улогу него у другим европским земљама", рекао је Марковић.

Шта је претходило Београдској операцији

Марковић каже да је Београдској операцији претходио продор Црвене армије преко источне Србије у Србију.

Каже да су Немци огорчено бранили Београд јер су чували прелаз преко Саве – спремали су се за повлачење своје огромне војске на север, у Срем и даље, и отуда страшан отпор који су Немци пружили у Београду, где су највише зграде биле митраљеска гнезда, артиљеријске батерије, где су се водиле борбе какве нису биле виђене нигде у Европи.

После Варшаве, града где су вођене највеће борбе, у Будимпешти су вођене борбе, али Мађари и Немци су се заједно борили против Црвене армије, а у Београду је становништво било веома активно и прискакало је у помоћ својој војсци и Црвеној армији – грађани искачу и помажу рањеницима или воде борце кроз дворишта, испричао је Марковић.

Према њеним речима, домаћа војска дала је огроман допринос.

Значај Црвене армије

Марковић истиче да је пресудан био значај Црвене армије, без ње не би могао да се ослободи Београд, нити Србија, тако брзо.

Додаје да је после ослобођења наступио револуционарни терор, ослободиоци су убили на хиљаде људи, у жару освете, уследило је кажњавање за колаборацију што многе људе збуњује па негирају ослобођење Београда због "црвеног терора".

Навео је пример Француске где је највећи дан у историји те земље 14. јули, Дан пада Бастиље, после је наступио терор, али нико не одбацује први дан слободе због каснијих грешака.

"Морамо у сећању да раздвојимо ослобођење од каснијих грешака револуционарне власти", подвукао је Марковић.

Недеља слободе која се обележава неколико година је прилика да се споје велике ослободилачке традиције у 20. веку, закључио је Марковић.

Београд је у 20. веку рушен шест пута 

Београд је био последња престоница која је бомбардована у 20. веку. Већ на нивоу симболике Београд је град који руше али који се диже.

"Само у 20. веку он је рушен шест пута", указао је Марковић.

Говорећи о младима и историји која се изучава у школама, Марковић је рекао да је историја живо ткиво.

"Школски систем и озбиљна медијска институција као што је РТС треба да издвајају оно што вреди учити. Програм историје је досадан у школама и треба да се у том програму нађе нешто што је важно, изабране чињенице које треба да знају сви Срби, зашто је нешто важно", рекао је Марковић.