Половина становника Србије се "гуши", Београд опет међу најзагађеним градовима на свету

Као и на почетку сваке грејне сезоне на готово свим мерним местима бележи се повећана концентрација загађујућих супстанци и неколико пута већа од дозвољене.

"Тачно знамо који су разлози за ова повећана загађења у зимском периоду, у овом периоду у који сад улазимо, то су локална ложишта и мала ложишта испод 50 мегавата снаге. Људи који нису у могућности себи да приуште квалитетно гориво, они користе разноразне отпадне материјале као гориво – од гума до угља лошег квалитета. Емисије при таквом сагоревању су енормне", објашњава Дејан Лекић из Националне еколошке асоцијације.

Последњих десет година извештаји показују прекомерно загађење суспендованим честицама ПМ 2,5 и ПМ 10 и по просечним вредностима и по броју дана и то у току јесени и зиме.

"У току лета слој атмосфере у коме се меша или депонује загађење из разних загађивача је дебљи,  обично је висок између један и два километра, тако да има пуно простора у коме може загађење да се разреди. У току зиме тај слој постаје доста нижи, буде испод хиљаду метара, можда буде само пар стотина метара и онда загађење остаје при тлу", истиче Проф. Владимир Ђурђевић, метеоролог.

Град Београд је у јуну донео план квалитета ваздуха који обухвата преко 80 мера за чистији ваздух.

"Ту су специфични циљеви везани за индивидуална ложишта, па ће да се пре свега уради регистар индивидуалних ложишта, затим да се одређене субвенције од стране града или Владе усмере ка људима који користе индивидуална ложишта, да им помогнемо да се уради гасификација да се што више спроведе топловод, да даљинско грејање буде уведено што више домаћинстава, такође ту мере везане за саобраћај", истиче Андреј Шоштарић из Градског завода за јавно здравље Београд.

Резултати планираних мера, како се очекује, могли би да се виде за десет година. До тада, у епизодама загађења надлежни саветују да се избегава боравак напољу и физичка активност на отвореном простору. А можемо да рачунамо и на кошаву.