Београђани неће у достављаче хране ни за плату од 800 евра, радна снага стиже из Узбекистана

Стефан Шурлан истиче да је посао достављача радио и у другим државама и сусретао се са проблемом недостатка радне снаге.

"Радећи овај посао у Србији, изненадио сам се јер имамо ситуацију да посла има на све стране, посебно су возачи дефицитарно занимање. Нашим возачима је потребно да имају Б категорију или чак да возе на електричним бициклама, а замислите како је тек онима који траже возаче Ц категорије", наглашава Шурлан.

Према његовим речима, потражња је велика и нема довољно достављача.

"Одлучили смо да увеземо радну снагу и то смо урадили са Узбекистанцима. Они причају руски и лакше им је да науче српски језик. То је држава где има 36 милиона људи, сада су у транзицији и веома су добра радна снага. Било је мишљења да се неће снаћи. Све јаке државе за једноставније послове имају доста испомоћи у страној радној снази и мислим да ће то и код нас бити нормална појава", поручује Стефан Шурлан.

Додаје да на огласе за посао не стиже довољан број пријава и да се чак 60 одсто кандидата и не појави на разговору.

"Оно што смо ми приметили јављају се и Украјинци, Македонци и људи из БиХ", каже Шурлан.

Према његовим речима, достављачи са пуним радним временом и са сопственим возилом, ако им фирма рефундира гориво, могу у Београду месечно да зараде око 800 евра и више.

"Ако вози на другом превозном средству на којем је спорији или вози мање сати, то су плате од 500 евра. Нама и Узбекистанци имају плату 500 евра и ми им плаћамо смештај", истиче Стефан Шурлан.

Број достава по сату двоструко увећан 

Према подацима Центра за истраживање јавних политика из марта, у Србији има око 356.000 корисника апликација за доставу хране. Они у просеку храну наручују 2,7 пута месечно и те доставе просечно вреде око 1.300 динара.

"У односу на период пре короне, гледајући колико један достављач има достава по сату, могу да кажем да је посао двоструко повећан. Верујем да ће тако остати и после короне. Модерно време доноси мање времена за кување и боримо се да све Београђане и грађане у осталим градовима услужимо, јер је између 13 и 15 часова највећа потражња", поручује Стефан Шурлан.

"Сва електрична возила користимо и то у Београду и Новом Саду: електричне бицикле који прелазе 200 километара са једним пуњењем, аутомобиле који прелазе 150 километара за једно пуњење и скутере који имају две батерије, од које свака прелази 60 километара. Ако знамо да просечно један достављач у граду пређе 100-120 километара, сва ова превозна средства задовољавају његове потребе", наглашава Шурлан.