Деветсто хероја анестезиолога бори се за живот најтежих пацијената, које слике никада не бледе

Помоћница директора Ковид болнице у Батајници, анестезиолог др Јелена Величковић каже да су јутро дочекали са 816 болесника у болници и 98 болесника у јединицама интензивног лечења. Број пријема у току сваког дана иде од 70-100.

"Оно што може чак и техничка слижба да уочи, да је у овом таласу потрошња кисеоника далеко већа. Ми свако јутро пре него што уђемо у црвену зону, погледамо какви су били пријеми претходног дана и врло често су то, од самог пријема велики протоци од 10-15, 16", наглашава др Величковић.

Према њеним речима неретко се болесници од самог пријема примају у јединице интензивног лечења, где кисеоник преко маске није довољан, већ мора бити неки напредан вид респираторне потпоре.

Пуковник доц. др Иво Удовичић, анестезиолог и командант Војне болнице "Карабурма" каже да што се тиче ситуације у тој болници никад тежа није била него у последњих месец дана.

"Таква је ситуација свуда у држави, у свим болницама. Све што отпустимо, истог момента се и прими. Оно што је нас изненадило у овом таласу јесте његова снага и брзина. Ми смо очекивали делта сој летос, међутим нисмо се припремили на тај сој, као да смо мислили да ћемо га заобићи, међутим ударио нас је свом силином", поручује пуковник доц. др Иво Удовичић.

Додаје да тренуто у болници има преко 120 пацијената, од тога је њих 16 на респираторима и боре се за њихове животе.

Заменик директора КЦ Ниш, анестезиолог проф. др Радмило Јанковић истиче да је у интензивној нези тог здравственог центра њих 34 налазе или на механичкој вентилацији или на неком другом виду респираторне потпоре.

"Готово су попуњени капацитети КЦ Ниш који су предвиђени за ковид пацијенте, и уз велики притисак и на Радон који је са доста пацијената и болница у Крушевцу, која свакодневно има вше од 400 пацијената," каже професор Јанковић.

Шта свако јутро помислите када одете на посао?

Докторка Јелена Величковић каже да је прво што помисли да ли ће моћи и даље да комуницира са пацијентима, јер је током ноћи могла да се промени њихова клиничка слика, да буду интубирани или седирани дубоко или да неке од њих не затекнем на својим местима. "То је оно што нас све забрињава и уноси зебње пред улазак у јединице интензивног лечења", поручује др Величковић.

Према речима пуковника доц. др Ива Удовичића свако јутро када се пробуди прво погледа извештај из шок собе, пошто имају вајбер групу на коју техничари шаљу извештаје из шок собе и лекари који су претходну ноћ дежурни. "Свако јутро погледам да ли су сви пацијнети преживели и да ли је неко преминуо, то је мени најтеже. А сваки долазак у болницу је брига за пацијнете", поручује др Удовичић.

Професор др Небојша Лађевић, руководилац Центра за анестезиологију и реаниматологију КЦС истиче да свако јутро када пође на посао, помилсим да је то посао који воли, а то је анестезиологија, помисли да ће опет радити са својим дивним колегама. "Оно што свакако помислим да ће тог дана бити изузетно велики број пацијената који су оболели од ковида којима треба помоћ, али и оних пацијената који немају ковид, а којима треба такође треба помоћи. Изузетно је тешко, с обзиром да смо подељени на два фронта. То су једни исти анестезиолози који раде у јединицама интензивног лечења у ковид болницама и у операционим салама", поручује др Лађевић.

Које слике не бледе?

"Сећам се неких својих пријатеља, којих више нема. Који су тражили помоћ и кревет више на нашој клиници. Сећам се трагичних судбина мајки које смо изгубили на операционом столу, децу коју смо успели да спасимо. Сећам се и смрти свога оца. Али било је и охрабрујућих тренутака, сећам се сваког отварања лифта када смо оне који су недељема били на механичкој вентилацији живе отпратили кући", поручује др Радмило Јанковић.

Пуковник доц. др Иво Удовичић каже да је најтежи период борбе са короном боравак блажено почившег патријарха Иринеја који је преминуо у тој болници и то је била емотивна, најтежа борба.

"Затим, у једном тренутну у овој болници 30 посто састава је било медицинско особље које је лежало овде, имали смо 14 доктора на лечењу, четири анестезиолога са ВМА, имали смо нашу докторку која је интубирана, никада не могу да заборавим та слика неће да избледи њео лице, сузне очи, забирнуто лице, када смо је интубирали, међутим она је била борац и није се предавала, она је преживела", поручује др Удовичић.

"Мислим да не бледе слике пацијената које нисмо успели да излечимо, то су слике туге. Али свакако не бледе ни оне слике радости, када после дугог третмана успемо да излечимо те пацијенте и не бледе слике напора свих наших колега анестезиолога и осталих колега током ове последње две године", наглашава др Небојша Лађевић.

Докторка Јелена Величковић каже да не може да заборави младе пацијенте, али такође не бледе ни слике младих колега које су толико унеле жара у лечење болесника, учећи при том да раде овај посао на најтежи могући начин и њихове сузе и њихово огорчење што и поред великих напора исход некада није добар.

Како да добијемо битку са ковидом?

"Ја свакако не знам одговор на питање како да победимо ковид, али готово сам сигурна како га нећемо победити, а то је да наставимо да се понашамо као да он не постоји. Не можемо нормализацију живота по сваку цену постићи тако што се нећемо вакциниати, тако што ћемо игнорисати правила епидемиолошка која важе већ 1,5 годину", поручује др Јелена Величковић.

Професор др Радмило Јанковић сматра да смо пропустили прилике да, тешко да би победили корону, али да би се некако вратили у неки нормалан живот.

"Мислим да са љубомором можемо гледати народе и државе које су се мало боље од нас понашале у свему овоме и сада су се мање или више вратиле животу. Наравно да је вакцинација једини начин да се и ми попут њих вратимо неком нормалном животу", сматра др Јанковић.

"Требате доћи у болницу, провести један дан, да видите како изгледа лечење ових пацијената, како изгледа када се млади, здрави претходно дођу у болнцу, како изгледа то гушење, борба за живот, психички су свесни, а гуше се. Увек напомињем дођите у болнице и овде ћете видети, не само у болници, не само у овој болници. Ја сам увек спреман да проведем било кога ко хоже да види као изгледа разлика између вакцинсаних и невакцинсаних", наглашава др Иво Удовичић.

Поручује да се у болници јасно види да они који су вакцинисани, има их вакцинисаних, ни једна вакцина не штити 100 посто, има и вакцинисаних, али њихове клиничке слике су благе и они напуштају болницу, млађи сви напусте и оздраве брзо. Невакцинисани тешко пролазе", каже др Удовичић.

Професор Небојша Лађевић сматра да ћемо успети да направимо такозвану победу над короном, само је питање коју ћемо цену платити.

"Морамо бити јединствени, морамо веровати пре свега лекарима, лекари су образовани људи који ће нам дати прави савет, а то је да се придржавате епидемиолошких мера, да се вакцинишете", истиче професор др Небојша Лађевић, руководилац Центра за анестезиологију и реаниматологију КЦС.