Србија прошле године изгубила град величине Параћина – које би мере подстакле наталитет

Малишанима није потребан луксуз већ љубав, парче природе, браћа и сестре, каже Лада Тончић, мајка троје деце. Родитељима је потребно више – да би се деци обезбедили здраво одрастање, сигуран живот и школовање.

"Стан смо купили прошле године и то неадекватан, не у Београду, а деца су већ израсла, близанци имају по 10, ћерка 12 година", каже Лада Тончић.

Због тога су се одлучили за троје а не за петоро деце колико су желели. И то је више него проста репродукција за коју се боре многе земље. Иако родитељи финансијски моменат често наводе као кључан за рађање, демографи кажу да већи утицај има, на пример, политика запошљавања, пре свега мајки.

"Ту има највише простора за помаке и оно што смо ми препознали у нашим истраживањима то је управо та несигурност код жена, осећај на тржишту рада и зашто се повлачи врло често после првог рођења, иако би желела да има више деце без икаквог других подстицаја", каже  Владимир Никитовић, демограф.

"Да, држава има законе који су предвиђени и на које може да се позове жена, али законодавство у свакој држави није тренутак од данас до сутра него је то процес, негде краћи негде дужи, у коме жена каже – ја сам ово прошла једном, не пада ми на памет да више пролазим", рекао је Ратко Дмитровић, министар за бригу о породици и демографију.

У протеклих петнаестак година демографску слику погоршао је и одлазак младих у иностранство.

"На њих би требало да буду усмерене све мере економског карактера у циљу њихове одлуке да остану у Србији, а када се ради о онима који су већ дуже у иностранству да њихов, оно што зовемо трансфер знања и вештина, буде усмерен према матици и то може много да помогне целокупном друштвеном развоју", сматра Никитовић.

Мере које држава предузима неће дати резултате преко ноћи.

"То су наравно дугорочне мере које ће трајати, надамо се, не годинама него деценијама, док не зауставимо садашње негативне трендове, док не вратимо и не подигнемо горе негде, успех би био велики на 2,1 – то је стопа просте репродукције. Међутим, нико у Европи нема стопу 2,1", каже Дмитровић. 

После финансијских подстицаја породицама с децом 2018. и 2019, стопа рађања повећала се са 1,48 на 1,52. Онда се догодила пандемија и већ следеће године те мере нису имале утицаја на рађање.