Треба ли сезонски радници да страхују за своја права

Србија нема довољно сезонске радне снаге у многим делатностима. Због тога је законодавац проширио дејство закона са пољопривреде на физичке послове на грађевини, у угоститељству, туризму, на послове чишћења стамбених зграда, помоћ у кући, чување деце и старијих.

Радници могу да раде до 15 дана месечно без писаног уговора о раду, али је послодавац обавезан да им преда писано обавештење о њиховим правима.

У Савезу самосталних синдиката сматрају да је запошљавање без уговора о раду противуставно и нелегално и упозоравају да ће тако држава смањити своје приходе.

"Сигурно да је рад на црно, с тим што се страшно смањује принос у буџете локалне самоуправе и РС на име пореза и доприноса", каже Душко Вуковић из Самосталног синдиката.

У писаном одговору Министарства рада кажу да је претходни закон о запошљавању сезонске радне снаге, који дозвољава усмени уговор о раду дао добре резултате. Тврде и да је замена теза да се смањује приход у буџету, баш супротно – да ће и непријављени радници почети да плаћају доприносе.

У чију је корист нови закон

Неки правни стручњаци сматрају да је нови закон непотребан јер повећано запошљавање регулише и постојећи закон. Они истичу да сваки члан иде на штету радника, а у корист крупног капитала.

"Немају право на ограничено радно време и прековремени рад, плаћено одсуство и на судску заштиту. Тај радник не може да се обрати суду тј. покрене радни спор пред судом и да тужи за незаконит отказ. Нема регреса и отпремнине", наводи др Марио Рељановић са Института за упоредно право.

Послодавци тврде да се закон односи само на повремено ангажовање радника, а не на запошљавање, као и да садржи бројна побољшања. Прво је да ангажовани радници не губе право на постојеће приходе од државе, као што су: накнада за случај незапослености, пензија, дечји додатак.

"Значи да наставе да примају те износе од државе без обзира на то што су ангажовани по овом основу и забрана ограничења рада код других послодаваца што постојећи закон није имао. Дакле овде је правна заштита предвиђена и пред Агенцијом за мирно решавање спорова што важећем закону није био случај", указује Јелена Јевтовић, правни саветник Уније послодаваца.

Ко ће то контролисати

Тешко ће инспектори моћи да контролишу да ли тако запослени раде дозвољених 15 дана или цео месец, јер их нема довољно – један инспектор проверава неколико хиљада фирми, тврде синдикати.

Замерају и да закон дозвољава повремено ангажовање странаца којима није потребна виза за улазак у Србију, који су, кажу, нелојална конкуренција домаћим радницима.

Из Министарства рада су нам одговорили да су до сада странци у великом броју радили на црно и нису плаћали никакве порезе и давања, те да ће се овим решењем опорезовати и ангажовање странаца што ће, с једне стране, поскупети њихов рад, али ће и решити питање њиховог нелегалног рада.