Читај ми!

Зашто се масовно продају београдски сплавови – цене падају, а купаца нема

Агенције за некретнине огласиле су продају десетина београдских сплавова, након најаве увођења комуналног реда на приобаље Саве и Дунава, али и због короне. Међу њима су неки од најпознатијих – "Лукас", "Леонардо". Купаца, међутим, још нема.

Један од култних београдских сплавова "Лукас" већ неколико месеци се продаје, за око 600 евра по квадратном метру. Процена продавца, али и агенције је да се такав објекат од 1.100 метара квадратних тешко може направити за 660.000 евра.

"Од летос на продаји. Имамо доста заинтересованих купаца, вагају. 'Лукас' је изузетан објекат, који у оквиру себе има ноћни клуб, у простору од 150 квадрата, простор изнад је за свадбе и прославе. У будућој ренти може да се очекује поприличан новац који би се за, рецимо, око 13 година исплатио инвеститору", каже Миливоје Ђорђевић, агент за некретнине.

Власник сплава "Леонардо" протеклог викенда је снизио цену за 15.000 евра, тако да она тренутно износи 175.000. У огласима се нуде на десетине сплавова, а најјефтинији су око 250 евра по метру квадратном.

Одлуку о продаји власници доносе, између осталог, зато што је битно смањен промет због короне, али и због одлуке Града да се одреде места где би сплавови могли да се постављају, а мораће и таксе да се плаћају.

"Tешко продаја иде. Једино могу да купе људи који желе сплав, више ради себе и престижа него што то може комерцијално да донесе велики новац. Ако се врати оно старо време, Београд је познат по сплавовима и проводу, онда су сплавови исплативи", каже Недељко Малиновић, агент за некретнине.

Безбедност и екологија

Већина сплавова нема документацију, а познаваоци ситуације тврде да две трећине њих не испуњавају безбедносне услове.

Клубови неће моћи да буду на Савском кеју и близу стамбених зграда. Сви ће морати да имају заштиту од буке. У близини културно-историјских споменика биће ограничена висина, односно спратност сплавова, а посебно ће се водити рачуна о добијању прикључака и екологији.

"Сви сплавови избацују директно у Дунав отпадне воде, то неће бити могуће, наравно не одмах. Паралелно са изградњом фабрика за пречишћавање отпадних вода која се дешава на више локација у Београду, мораће и сплавове то да разреше", објашњава Марко Стојчић, градски урбаниста.

Додаје да ће сплавови, након те одлуке, "имати две године да усагласе највећи број ставки које садржи овај план, како би ушли у оно што је једно логично, а то је да имају обавезу према Граду за плаћање накнаде по квадратном метру".

Измене закона о водама, које се односе на прецизирање надлежности и дефинисање правила за добијање земљишта и услова по којима ће се постављати објекти на води, Скупштина је усвојила, али председник Александар Вучић није потписао, тако да је надлежно министарство предложило повлачење из процедуре, као и спровођење јавне расправе.

Најспорнија у овом закону била је одредба која је предвиђала могућност директне погодбе приликом закупа земљишта у јавној својини за постављање плутајућих објеката.