Ускоро први уговор о замени столарије, субвенције и за соларне панеле

Ружица Врањковић, новинарка РТС-а која прати сектор енергетике, наводи да је 67 локалних самоуправа расписало позив за домаћинства, а да ће ускоро то учинити и Београд.

"Тачно 67 локалних самоуправа ушло је у ове субвенције са државом, потписало је са Министарством енергетике да ће помоћи и дати половину средстава, док другу половину даје држава. Београд још није потписао. Ја сам јуче контактирала с Министарством енергетике и рекли су ми да је све у реду, биће конкурс и за Београд. Разлог зашто још нису потписали је кажу тај што желе да више новца издвоје чак и у овом првом пилот-пројекту. Значи, повећаће суму средстава за те намене и очекујем да ће наредних дана конкурс бити расписан", наводи Врањковићева.

Истиче да ја битно да грађани на време спреме потребну документацију и додаје да ће следећи конкурс за све у Србији бити расписан већ у новембру.

Како каже, због лоше изолације и дотрајале столарије ми практично "бацимо" годишњу производњу једне термоелектране у Србији.

"Ове субвенције ће много значити грађанима. Заменом столарије и изолацијом ћемо уштедети, трошити мање енергије", наводи Врањковићева.

Пола новца за набавку соларних панела даје држава

Држава субвенционише и уградњу соларних панела. Јавни позив траје до 1. октобра. 

"Отворен је 3. септембра. Не сумњам да ће бити велико интересовање јер ако ви можете са 4.500 до 5.000 евра да соларним панелима покријете целокупну потрошњу, а платићете само 2.500 јер вам половину средстава даје држава са локалним самоуправама, то значи да је то добра инвестиција", оцењује Врањковићева. 

Процедура за домаћинства која желе да ставе соларне панеле потпуно је поједностављена. Потребно је да се обрате "ЕПС Снабдевању" да желе да поставе соларне панеле. "ЕПС Снабдевање" ће изаћи на терен и са њима потписати типски уговор за постављање соларних панела, односно за производњу електричне енергије за њихове сопствене потребе.

Тиме и грађани добијају нови статус "купац-произвођач" електричне енергије. А то значи, струју коју током лета произведу, а премаши њихове потребе, могу продати или, најбоље, депоновати у електросистем ЕПС-а.

"Ви можете да ставите толико панела да покријете све – грејање, бојлер, потрошњу у домаћинству, а може и да вам остане нешто – лети ћете производити више. Сав вишак који у том тренутку не потрошите, а то ће врло често бити, ви предате мрежи. И након извесног времена, рецимо ноћу или у зимском периоду, ви тај вишак повучете натраг из мреже и трошите. Тако да се ради неко акумулирање енергије, значи, депоноваћете код ЕПС-а и повући ту струју када вам буде потребна", објашњава Врањковићева.

Наводи да су уштеде у рачунима за струју са соларним панелима огромне, а све то зависи, како каже, од броја панела које поставите.

Додаје да све информације о овим субвенцијама грађани могу пронаћи на сајту Министарства енергетике и сајту сваке локалне самоуправе.

"Ту су им доступни и формулари који треба да се попуне, одштампају и предају са осталом потребном документацијом", објашњава Врањковићева.   

Говорећи о предстојећој грејној сезони, наводи да су цене угља и дрва углавном остале на прошлогодишњем нивоу – 40, 45 евра по кубику, а да је цена гаса драстично скочила.