Читај ми!

Бег Александра Цвејића из ужаса у Кабулу – поред наоружаних талибана до немачког војног авиона

Држављанин Србије Александар Цвејић, који је са Марком Прибаком евакуисан из Кабула, детаљно је испричао за РТС како је текао бег из Кабула, од момента уласка талибана у град до доласка у Србију.

Марко Прибак и Александар Цвејић стигли су Србију у ноћи између среде и четвртка. Они су из Кабула прво евакуисани у Ташкент авионом немачке владе, а затим из Ташкента у Франкфурт.  

Александар је синоћ дао кратку изјаву РТС-у у којој је испричао о ужасима које је видео, а потом нам је и детаљније испричао шта је све доживео у Кабулу од тренутка уласка талибана у град, па све до евакуације. 

Дан 1 – Први покушај уласка на аеродром

"Пријатељ Марко и ја смо били у улици Шаш Дарак, која је једна од најчуванијих улица, коју су чували војска, полиција. У једном тренутку, док смо седели у собама и нисмо знали да су упали талибани јер су ушли без испаљеног метка, звао нас је пријатељ Иван, по националности Хрват, упознали смо га у ЕУ, питао нас је да ли смо нормални што седимо ту, јер су талибани на 500 метара од нас, у председничкој палати, дошли на преговоре", почиње Александар.

Након консултација, колега и он су одлучили да напусте камп у ком су били тог тренутка.

"Кад смо изашли из нашег кампа на главну улицу, била је гомила талибана. Иван нам је обећао да ће нас одбацити у Каја камп, војни аеродром где узлећу војни авиони. Блиндираним возилом смо стигли тамо, стигли смо до неких 50 метара од улазне капије, ту је већ било око две-три хиљаде цивила Авганистанаца. Нисмо могли да идемо аутом до тамо, узели смо пртљаг и прошли кроз масу. Кад смо дошли тамо, маринци су већ чували капију, отворио је рајбер на вратима и рекао нам да сачекамо ту, да нас гледа на камери и да ће првом приликом да нас уведе у камп", објашњава Александар.

Уследило је, каже, 45 минута чекања, када је маринац поново отворио рајбер и саопштио им да уласка у аеродром нема јер су Американци заузели капију и никог не пуштају.

Александар је потом испричао како је ступио у контакт са Хрватом који је био у оближњем хотелу "Барон", на око 100 метара од аеродрома.

"Прошли смо опет кроз ту масу, сачекали су нас Хрват и Босанац који је био шеф обезбеђења тог хотела. Примили су нас у камп само тако, да једемо, собе, све… Ту смо преспавали, чули се са нашим амбасадором у Индији Павићем, све време смо били у контакту са њим. Ја сам био у контакту и са Александром Михајловић", објаснио је Александар.

Преко Александре Михајловић је, каже, ступио у контакт и са нашом Владом која је, додаје, те ноћи покушавала да помогне.

"Била је таква ситуација да нико није могао да се евакуише, тако да те ноћи нисмо успели да изађемо", завршава Александар о томе како је протекао први дан када су покушали да оду из Кабула.

Дан 2 – Оружје у руке, чувај главу

Александар даље прича да је наредног јутра кренуо упад талибана у аеродром. Они су, каже, опколили Каја камп и направили три пункта на сто метара пута.

"У једном тренутку је и тај наш хотел Барон евакуисан, остало нас је осморица унутра, Швеђанин, Британац, два Босанца, два Хрвата и два Србина. Кад смо видели где то води, пришао нам је одређени човек, дао нам оружје, миницију, панцир и рекао да се бранимо, да пуцамо ако дође до упада, да ником нећемо да одговарамо, да чувамо своје животе јер тамо нико неће да нас чува ако не чувамо сами себе", испричао је Александар Цвејић.

Тако су, додаје, провели 24 сата док је влада преговарала о евакуацији.

"Успели су да нас ставе на све спискове, у Немачкој, Британији, Индији. После 24 сата, када су Британци ушли, пошто су имали свог држављанина у том хотелу, ушли су да би га евакуисали, рекли су нам да је он приоритет и да можда неће да нас оставе и да праве списак за нас. Рекли су да ће то трајати најмање два-три дана", испричао је Александар.

Дан 3 – Поред талибана право на аеродром 

Објаснио је да је Босанац који је био шеф обезбеђења хотела целу ноћ преко камера пратио дешавања око хотела.

"Устао је ујутру, јавио је Хрвату, дошао је човек и пробудио нас и рекао да је или сад прилика или ћемо ту да останемо. Прихватили смо сви да излазимо на своју одговорност, немамо времена да чекамо Британце још два-три дана. Сели смо у три блиндирана возила, ставили смо панцире, оружје смо морали да предамо Британцима јер су такав договор направили, кренули ка излазу", прича даље држављанин Србије евакуисан из Кабула.

Талибан поред блиндираног аутомобила, насред пута, била је слика коју је Александар видео када се отворила капија хотела.

"Речено нам је да може да се деси да ће да пуцају на нас, да провоцирају, али да не обраћамо пажњу јер ће возило да издржи метке и хице. Тако да смо сели у те аутомобиле, изашли на капију и пуним гасом без стајања кренули до Каја кампа. Тамо су нас пустили Британци, ставили нас на списак, проверили да ли смо сви ту", каже Александар Цвејић који је у Кабулу радио за једну међународну компанију.

Прича даље да су их потом Немци примили и на списак ставили сву седморицу који су кренули из хотела "Барон" – два Србина, два Хрвата, два Босанца и Швеђанина.

"Први немачки авион који је узлетео, били смо у њему. Слетели смо у Узбекистан, послали су чартер за Немачку, тамо су нам радили пи-си-ар тестове, то је процедура авио-компаније, затим смо слетели у Франкфурт, тамо смо опет радили пи-си-ар. Свако је отишао својој кући, а ми смо до десет увече чекали лет за Београд", препричава Александар.

Прича и да Кабул личи на "страву и ужас".

"Нема људи на улици, војска и полиција су се повукли. Кад смо се повлачили, рекли су нам да не стајемо ником ако нас буду зауставили, али није имао ни ко… У тим тренуцима био је као хорор филм", наводи Александар.

Најлепши осећај на свету за њега је, каже, што је сада са породицом.

"Друго ништа није битно, све ће то да прође. Хтео бих да захвалим Влади, нашој браћи и колегама Хрватима и Босанцима, Александри Михаиловић која је гледала да нам помогне на сваки начин, звала и председника и министра и амбасадора", закључио је Александар Цвејић.