Изашли су из сенке, али да ли ће тако остати после пандемије

Иако изрека каже да одело не чини човека, припадници радничке класе су баш по њему добили надимак - плаве крагне. Некада стуб друштва, данас на маргини, радничка класа је током пандемије на кратко постала видљива.

"Људи су почели другачије да се понашају према нама, као да смо сви исти, да нема разлике између нас", рекла је Санела Живковић, хигијеничарка.

 "Што се тиче односа послодавца према нама заиста су били коректни, што се тиче плаћања били смо заиста адекватно плаћени", каже Даница Глигорић, продавачица.

"Ма какви, плата нам је скоро најминималнија, што се каже", рекла је Татјана Милић из ЈКП "Наш дом" у Апатину.

Разлике има јер је социјална правда термин који се више помиње него што се примењује, не само у Србији. Код нас више од 200.000 људи старијих од 65 година живи без пензије.

Упркос смањењу незапослености, двоје од пет становника, старих између 15 и 64 године нема посао.

"Средња класа некако као да не може да препозна да су проблеми које има радничка класа у ствари њени проблеми. И онда имате ту по мало презриву буржоаску ноту када кажете "учи факултет да се не би мучио" или "ко хоће да ради, за њега има посла". И ту онда долазимо до тог проблема да данас у Србији имамо један специфичан недостатак радне снаге, у смислу да нико неће да буде део радничке класе", објашњава проф. Бојан Вранић са Факултета политичких наука.

Недостатак солидарности прати и објективан осећај немоћи да се нешто промени.

"Ми имамо индивидуализацију у свим сферама живота - дакле, одговорност за успех па тако и за неуспех је индивидуална - то је оно што ћете најчешће наћи у јавном говору и јавном простору - да хоћете и да желите онда можете да буде те успешни. То наравно није тачно", каже Сарита Брадаш из Центра за демократију.

Социјална правда, осим смањења сиромаштва и незапослености, подразумева и достојанствен рад. Они без којих се није могло током пандемије, свакако то заслужују.

"За тако нешто није потребна само реформа радног законодавства, него реформа социјалне политике пре свега и потребна је усмерена социјална полтика", каже Марио Рељановић из Института за упоредно право.

И Закон о раду је, како кажу стручњаци, један од многих који није идеалан, али чија се многа добра решења не примењују у пракси. Да је другачије, знатно већи број радника имао би много боље услове рада.