Ноћни лет на борбеном авиону "орао" - атрактиван, али веома захтеван

Колико је захтеван посао пилота показује и чињеница да пилоти јуришног авиона "орао" лете на висини до 5.000 метара и трпе оптерећење до 5 Г при брзини од 500 до 850 километара на час.

Ноћ, када је видљивост смањена, или се ништа не види, то додатно компликује. Због тога се пилоти и техничари који одржавају авион детаљно припремају за сваки лет у таквим условима.

"Изузетно је важна психофизичка припрема пилота, да буде на изузетно високом нивоу, како пилотског тако и техничког састава. Технички састав мора обратити пажњу на преглед авиона због ноћних услова што је доста отежано", каже мајор Игор Ђорђевић, командант 241. ловачко-бомбардерске авијацијске ескадриле.

Према његовим речима, најтеже од свега је слетање. "Поред слетања радимо и борбену обуку и обуку за летење у одељењу, тако да је пилотима изузетно тешко летење три до пет метара од авиона", каже Ђорђевић.

Драгана Корићанац, водник, наводи да је ноћно летење доста теже и комплексније од дневног, јер пажња мора да буде на много већем нивоу. 

"Највише обраћамо пажњу да ли има неких оштећења у току летења када авион слети, да ли је све у реду, да ли сви инструменти раде, да ли је авион комплетно спреман за следећи лет", каже Драгана. 

Припадници 98. ваздухопловне бригаде извршавају важне задатке превожења, дежурства у системима трагања и спасавања и ноћног летења на хеликоптерима. Посебан задатак је и обука на авионима "орао" ради оспособљавања пилота за борбена дејства ноћу.

"На вежби на полигону Пештер први пут после 23 године враћена је ескадрила у оперативну способност за дејство са пуним бројем авиона. Изузетно сам задовољан због таквог стања. Сама исправност и оспособљенст пилота је после дужи низ година враћена на потребан ниво за борбена дејства", каже бригадни генерал Зоран Продановић, командант 98. ваздухопловне бригаде.

Летети ноћу јесте атрактивно, али је и посебно захтевно. За пилоте је најважније колико имају сати лета. Сада су у прилици да бележе и ноћне налете.