Читај ми!

Трагом "Олује" – уз рушевину куће у којој је рођен, Богдан кампује

За два дана, у Книну се у присуству хрватског државног врха и ратних ветерана обележава дан победе. Истовремено, Срби повратници сећају се страдалих и прогнаних. Екипа РТС-а забележила је причу једног 64-годишњака из околине Бенковца, који живи у условима недостојним човека.

Уз рушевину куће у којој је рођен, Богдан Лакић кампује. Простор величине некадашњег тоалета је све што има.

"Ја сам завршио у камп-кућици јер сам остао без посла 1998. године", каже Богдан Лекић из Доњих Биљана.

Пре тога, две деценије био је возач у једној ријечкој фирми. И после "Олује", једини од целе фамилије, остао је у Хрватској, али баш зато што је Србин, наслућује, не и на радном месту.

"Ја мислим да због тога, највероватније јер сам једини био тамо, бар мислим. Кажем, годинама сам радио, никад нисам ни грешку, ни ништа направио", каже Богдан.

Док га ноге нису издале, радио је тешке физичке послове. Без прихода, права на обнову куће практично је био бескућник док му једно Удружење није донирало камп-кућицу.

"Пошто сам живео и горе онда је мени ово као хотел, јер сам живео у зетовој кући без врата, јер сам сам правио прозоре од дасака. Чак је било и минус 12. Тако да сам навикао, није то мени ништа чудно", прича Богдан.

Док следеће године не стекне право на старосну пенију, живи од око 100 евра помоћи за здравствену негу и два дневна оброка. Из Бенковца један му је донет баш у време нашег боравка.

"Пашташуту имамо, крух, млијеко... и добро", додаје Богдан Лакић.

Скроман му је оброк, али и жеље.

"Недостаје ми да имам своју кућицу, да имам купатило, да имам нормалне ствари. Ја кад бих то имао, опет бих се некако сналазио за болест. А то ми је најбитније, да се имаш где окупати, да имаш лећи, затворити се и спремити, да имаш свој фрижидер, да имаш било шта, овако немаш ништа", испричао је Богдан.

А и ништа око њега не личи на ранији период. Баш када је село, каже, доживело процват, а људи од пољопривреде почели озбиљно да зарађују – почео је рат.

А када се из Доњих Биљана, села у којем живи Богдан Лакић крене ка Книну, где ће се за два дана у присуству хрватског државног врха славити акција "Олуја" пролази се кроз многа места опустошена у тој акцији.

На пример, село Кожловац. Срби се овде можда могу набројати на прсте две руке, али је на десетине порушених и никада обновљених кућа.

петак, 03. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво