Доћи до мајстора као добитак на лутрији - нико неће у тесаре и армираче

Ако нисте вешти у кућним мајсторијама онда би требало да знате кога да позовете. Кварове је немогуће предвидети, а када се догоде, због кризе са мајсторима на поправку се чека по многима предруго.

Доћи до квалитетног мајстора данас, постаје равно освајању премије на лутрији.

"Уз ове наше ријалити програме, популарни су инфлуенсери, преваранти, што без икаквог знања зарађују паре, то је данас популарно, значи мајстор се потцењује на тај начин, и то траје годинама, данас се мајстори могу набројати на прсте једне руке", каже Светотар Јовичић, из фирме "Мајсторски послови".

Потпредседника Привредне коморе грађевинске индустрије Србије Горан Родић рекао је да су годинама, од 2004. упозоравали да ће Србија да остане без радне снаге, нико није озбиљно схватао да би сада сви кукали и да би говорили да толико посла има да морамо да увозимо радну снагу.

Број ученика за занатска занимања обухваћен формалним образовањем веома је мали. Опадање интересовања траје годинама.

"Ево ја ћу дати пример, електротехничка школа коју сам ја завршио тада нас је било 36 у једном одељењу, ја мислим да данас та одељења немају више од десет ученика", каже Живко Божић из фирме "Кућне поправке".

Потпредседник Привредне коморе грађевинске индустрије Србије Горан Родић рекао је да без обзира на диплому морате да покажете знање, и квалитет радова. "Имамо неке идеје предложићемо влади и држави, ако не онда ћемо да таворимо као и до сад", навео је Родић.

Реформисањем образовних профила и увођењем дуалног образовања тренд опадања још може да буде заустављен. Остаје проблем што млади себе не виде у том послу, иако се може лепо зарадити.

"Млади нису заинтересовани за ове послове које ми радимо, да ли им је тешко, имају алтернативу, ја то стварно не знам, али од овог посла који ми радимо у Србији може тренутно лепо да се живи", истиче Божић.

Предузетник из фирме "Наш Кров плус" Предраг Смиљанић наводи да је радио у иностранству десет година, али овде му је много лепше и може, како каже, да се зарадити и више него тамо.

Спас може да донесе систем неформалног образовања. Спроводе га средње стручне школе обучавајући одрасле за различте занате.

"Значи, мора се вратити поштовање струци и занату, ако тога не буде, значи, нећемо имати мајсторе", наглашава Јовичић. 

Према подацима Националне службе за запошљавање од 1.1. до 30.6. 2021. године послодавци су трагали за више од четири и по хиљаде грађевинаца, од чега су са Бироа ангажовали тек трећину кандидата. Најтраженији су били помоћници мајстора, тесари, армирачи, бетонирци.