Читај ми!

Преминула професорка Нада Милошевић Ђорђевић

У Београду је у 87. години преминула др Нада Милошевић Ђорђевић, редовна чланица Одељења језика и књижевности Српске академије наука и уметности (САНУ), саопштила је Академија наука.

Нада Милошевић Ђорђевић једна је од најугледнијих савремених српских фолклориста у свету и истакнути проучавалац српске народне књижевности.

Живот Наде Милошевић Ђорђевић је у великој мери био везан за Филолошки факултет Универзитета у Београду, на којем је дипломирала, магистрирала и докторирала, а потом и радила као редовнa професорка на Катедри за српску књижевност, све до одласка у пензију.

Била је гостујући професор на многим страним универзитетима и ауторка великог броја радова и књига из области народне књижевности.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабрана је 2003. године, а за редовног 2012. године.

Као председник Одбора за народну књижевност САНУ организовала је научни скуп о Вуку Караџићу.

Била је чланица више стручних удружења, међу којима су: Одељење за књижевност и језик Матице српске, Европско друштво културе (СЕЦ), Друштво за српски језик и књижевност Србије, Folklore Fellows при Финској академији наука, Међународно друштво за проучавање народне прозе (International Society for Folk Narrative Research), Удружење књижевника Србије, а посебан допринос дала је раду Вукове задужбине.

Била је један од оснивача и управник Међународног славистичког центра Србије.

Поред тога била је члан уређивачких одбора за израду "Српске енциклопедије", едиције "Студије о Србима", "Прилога за књижевност, историју и фолклор", "Анала Филолошког факултета" и "Oral tradition", те уредница "Данице" и Библиотеке "Вуков сабор".

Добитница је више награда, међу којима су: Вукова Повеља за истраживање националне културе и педагошке баштине, Повеља почасног члана Славистичког друштва Србије, Повеља за животно дело "Миле Недељковић", Награда "Младен Лесковац" Матице српске, Награда "Златна српска књижевност" за изузетан допринос изучавању књижевне српске науке – Фонда Александра Арнаутовића и друге.

Велика жеља јој је била да заврши четворокњижје о чланицама Српске академије наука и уметности од њеног оснивања до данас. Нажалост, умрла је пре него што је успела да види први том који управо излази из штампе, истиче САНУ.