Интерес деце је најбитнији – колико је захтевнија обука будућих хранитеља и усвојитеља

Александра Чамагић истакла је да и актуални закон подразумева строгу и озбиљну припрему особа за усвајање и хранитељства.

Наводи, међутим, да су нови прописи сада усклађени са другим законима, пре свега са Законом о социјалној заштити.

"Усклађена је процедура саме обуке. Обуку ће спроводити центри за породични смештај за усвојење. Обука је обавезна, у трајању од 33 сата", објашњава гошћа Јутарњег програма.

На питање који услови морају да буду испуњени да би се засновало хранитељство, Александра Чамагић наводи да особе које желе да буду хранитељи, морају да буде оцењенe као подобнe, одосно да имају лична својства која ће да гарантују да се могу о детету старати у његовом најбољем интересу.

"Оно што је искључиво је да лица која су лишена родитељског права, лица која су кажњавана за одређена кривична дела, лица која су лишена пословне способности и лица која болују од болести које би могле да угрозе здравље детета, не могу да буду хранитељи. Све остало цене стручни тимови центара за породични смештај и усвојење", наводи Чамагићева, која додаје да коначну оцену о подобности доноси центар за социјални рад.

На питање да ли је потребна сагласност детета за боравак у хранитељској породици, помоћница министра за бригу о породици и демографију каже да деца старија од десет година морају да дају ту сагласност. 

"Нема места за материјалну злоупотребу"

Александра Чамагић истиче да негативна кампања, нарочито у таблодима, наноси штету када се хранитељство поистовећују са послом.

"То јесте посао у смислу да хранитељи склапају уговор са државом и примају накнаду за свој рад. То је пре свега један специфичан посао, хуман и посао без радног времена, одмора, најодговорнији могући", истиче она.

Додаје да се негативна кампања пре свега односи на материјалне износе које добијају хранитељи за издржавање деце.

"Утрошак тих средстава пратe саветници за хранитељства и нема простора за злоупотребу", указује Чамагићева.

Помоћница министра објашњава да једна породица може примити највише троје деце, осим у изузетним случајевима, када су у питању браћа и сестре.

Предност имају потпуне породице 

На питање да ли у програм улазе само парови или и самохрани родитељи, Чамагићева одговара да закон не елиминише поједице, али да предност има потпуна породица.

"У изузетим случајевима деца се дају на усвајање и појединцу. То су случајеви када деца имају психичку или телесну сметњу и када лице може детети пружи најбољу негу", наводи Чамагићева.

Каже да разлика између усвојитеља и усвојеника не може бити мања од 18 година и већа од 45 година, осим у изузетним случајевима када је дете здравствено угрожено.

"Страни држављани немају услове, то је њихова предност" 

Говорећи о томе да ли страни држављани могу усвојити дете из Србије, каже да је Србија ратификовала Хашку конвенцију која се тиче усвојења.

"Често се коментарише да они краће чекају на усвајање, међутим то није случај – дете мора да буде најмање годину дана у регистру усвојења и ако му се за то време не нађе усвојитељ, то може бити страни држављанин", објашњава она.

Наводи да страни држављани немају услове, што је често предност, као и да често усвајају децу која имају тешко здравствено стање.