Пиротски ћилим може да кошта и више стотина евра, коју симболику носе његове боје и шаре

У руци разбој и вуна. Звучи једноставно, али израда пиротског ћилима мукотрпан је посао. Да се направи један, потребно је бар месец дана преданог рада. Петнаестогодишња Асија недавно је ушла у свет ткања. Уверила се колико је то леп, али и комплексан занат.

"Колико год да је то напорно и донекле тешко за почетнике, то је јако опуштајуће", каже Асија Никшић. 

Асија је међу најмлађим учесницама Шесте ткачке колоније, одржане на Старој планини. Циљ организатора, Етно-мреже и НАЛЕД-а, јесте да популаризује ткање и економски оснажи жене на селу.

"Ми смо се управо зато определили да помогнемо срединама попут Пирота да та знања сачувају, промовишу, да позиционирају како бисмо сви заједно поново упознали, очували и заволели своју традицију. Са друге стране, и да из свих тих активности озбедимо приход за локалне средине, пре свега за жене", истиче Виолета Јовановић, председница Етно-мреже и извршна директорка НАЛЕД-а.

Ипак, да ткањем не морају да се баве само жене, доказује Слободан из Беле Паланке.

"Ткање не рапознаје пол. Први пут сам се с ткањем сусрео у средњој школи, где сам савладио основну технику рада и пре две године први пут сам дошао на Ткачку колонију. Одушевио сам се, и ево мене поново", наводи Слободан Митровић.

Пиротско ћилимарство налази се на листи нематеријалног наслеђа Србије. Да би на листи и остало, изради се морају подучити и нове генерације.

"Управо активности као што је и ова колонија доприносе томе да се подигне свест о неопходности очувања нематеријалног културног наслеђа и да се повећа број носилаца наслеђа. У том случају се стварају предуслови за његов опстанак и останак на листи нематеријалног наслеђа Србије", напомиње Данијела Филиповић из Центра за нематеријално културно наслеђе Србије.

Ћилими се често дарују као вредан поклон. Један квадрат кошта од 200, па до чак 500 евра. Месец дана вредног рада ваља поштено и наплатити.