Читај ми!

Озакоњење објеката – да ли је решење враћање на стање пре 6. јуна 2020.

Очекивало се да ће, када послови озакоњења пређу у надлежност општина, грађанима бити лакше, али није тако. Немања Стајић, секретар Секретаријата за послове озакоњења објеката, рекао је за РТС да је Уставни суд укинуо главну одредбу закона – да није било потребно прибављати сагласност сувласника са парцеле. По мојој процени, то је укочило сам процес озакоњења, рекао је Стајић.

У општинским фиокама на озакоњење чека oко 450.000 предмета у граду, од 66.000 легализовано је 410.

Гостујући у Београдској хроници, Немања Стајић, секретар Секретаријата за послове озакоњења објеката, каже да однедавно раде пуним капацитетом.

"Имамо више проблема, идентификовали смо их, први проблем је била корона, осам месеци нисмо примали странке", каже Стајић.

Очекивало се да ће, када послови озакоњења пређу у надлежност општина, грађанима бити лакше, али изгледа да је, уместо олакшања, то донело застој.

"Догодило се то да је Уставни суд 6. јуна 2020. године укинуо главну одредбу закона која је била жила куцавица: да није било потребно прибављати сагласност сувласника са парцеле. По мојој процени, то је укочило сам процес озакоњења, како у граду тако и у градским општинама", рекао је Стајић.

Шта је излаз, рок је кратак за толики број предмета

Према његовим речима, решење је из перспективе неког ко се практично бави тим, враћање на оно што је било пре 6. јуна, јер је то "главна кочница".

"У Закону стоји да је Закон јавни интерес Србије, у члану 2 – ово није први закон који Уставни суд поништава као ништаван због одредаба које су постојале, с друге стране мора да сагледа шта су проблеми грађана на терену", рекао је Стајић.

"Ако је проблем нелегалне градње настао у ратовима 90-их, приливом наших суграђана који су морали да оду са својих огњишта а нису имали могућност да саграде било како него на овај начин, онда из те перспективе то треба посматрати и омогућити сваком као што је било до 6. јуна – да на један брз, једноставан и јефтин начин дође до укњижења некретнине и до стицања правне сигурности у држави у којој покушавамо то да уведемо, јер пре тога то није постојало", рекао је он.

Стајић подвлачи да су бројеви алармантни, али то је наслеђе прошлости.

У конкретном случају објашњава да је законодавац Министарство грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја – они процењују на основу бројева који долазе из целе Србије да ли је тај закон потребан или није.

"Из перспективе неког ко се бави тим, ми морамо да се вратимо на стање пре 6. јуна. Нисмо формално предлагач већ неко ко има поверене послове министарства и спроводи то, проблем смо идентификовали", каже Стајић.

Сматра да је проблем и мотивација људи, већина се не озакоњује јер се плаше да ће плаћати порез на имовину, а не постоје ни санкције.

Последњи догађаји су показали да у општинама, када је легализација у питању, има простора за махинације. Како то може да се спречи?

"Када спроводите закон, ако се неко дуги низ година бави озакоњењем, они немају мотив да озаконе. Мотив свих нас је да помогнемо грађанима, они су нас делегирали, да им помогнемо да на што краћи и бржи начин дођу до решења дневних проблема", рекао је Стајић.

Сматрам да је људима то важна тема, говорим о десетинама и стотинама хиљада у Београду и шире, али морамо да и сагледамо како да то решимо, Град је био активно укључен у измену или доношење новог закона ако се за то осети потреба, рекао је секретар.

Судбина објеката који не могу да буду легализовани

Стајић каже да је око један проценат таквих објеката. "Имали смо ситуацију код 'Београда на води', преко реконструкције Славије, Рузвелтове улице – нико није остављен на улици", подсећа Стајић.

Стајић је рекао да је пре месец дана почео пријем странака у Градску управу.

"Бавимо се људима који желе да озаконе објекте и решавамо предмете који испуњавају законске услове, у периоду до короне било је 200 објеката и приходовали смо преко 170.000.000 динара до јуна, надам се да ће попуштањем мера доћи до убрзања и масовнијег приступа проблему", закључио је Стајић.