Читај ми!

Четири петине родитеља не зна где су им деца

Једно је сигурно: ваша деца, било да сте им родитељ или им предајете, не читају овај текст нити их портал јавног медијског сервиса или других информативних кућа интересују – то кажу сва истраживања – тако да се слободно опустите и дајте да поразговарамо где то наша генерација З и клинци млађи од њих проводе време, како се забављају, како се информишу, чему се радују, а због чега плачу.

Одговор на сва ова питања може се сажети у једну реч - онлајн. И није нека новост, зар не? Али, проблем с данашњим светом, било офлајн или онлајн, јесте што је толико комплексан да нам треба најпре дубоко теоријско разумевање да реалност у ова два појавна облика уопште и појмимо, а затим и сет практичних приступа и трикова да кроз непрегледну џунглу садржаја некако прокрчимо пут.

Човек ово можда може и да занемари кад бира сам за себе, али кад ваша одговорност сеже до будућности неког младог бића, нема места импровизацији.

Често можемо чути родитеље који, говорећи о дигиталним вештинама своје деце, приповедају да просто више не могу ни да испрате где се деца крећу, шта све на разним уређајима умеју да ураде и да је све отишло доврага, толико да су им прогнозе у вези с будућношћу дигиталног простора тмурне и невеселе.

Истраживања програма "Нова писменост" који организација Пропулсион спроводи с Америчком агенцијом за међународни развој УСАИД не чуде: четири петине родитеља мисли да су деца на Јутјубу, а они су заправо сви на Тиктоку, највише верују инфлуенсерима и гледају како да побегну од родитеља који мисле да им помажу да на интернету буду безбедни тако што им траже шифре за налоге на мрежама. Kо ће то више да похвата!

Једноставно, било који родитељ се осети некомпетентно пред налетом техничког знања и дигиталне брзине свог детета. Kако детету помоћи? Да ли му уопште треба помоћ? Да ли да се просто склонимо са стране, јер ко ће стићи децу? Толико је питања, а мало одговора.

Што млађој генерацији припадамо, техничке вештине нам боље иду (дигитално смо спретни, речено стручно), али то како дигитални свет у коме смо обликује наше мисли, ставове и на крају одлуке које доносимо - е то је простор "нових писмености", односно знања и вештина дигиталне, медијске, информацијске, финансијске, здравствене, емоционалне и сваке друге писмености, у ком има пуно места за напредак.

Хајде да пробамо да не преваспитавамо једни друге, мада нам је то први порив, него да се чујемо и учимо о новој медијској и дигиталној писмености, ма која да смо генерација. Ако се заиста питате где су вам деца, можда је то само зато што ни ми одрасли више не знамо где смо. Зато није срамота питати млађе од себе - изненадићете се колико тога знају. И то уз помоћ једног клика.

Аутор је директор програма "Нова писменост"