Сваки сплав мора да има морнара, јесте ли га видели некад у Београду

Након вести да је један београдски сплав почео да тоне усред концерта, одлучили смо да са инспекторима обиђемо реку и сплавове. Шта би сваки сплав у теорији и по закону требало да има, а шта стварно има у пракси?

На сваком сплаву мора да пише колико људи може на њему да борави.

Божидар Јагодић, начелник одељења инспекције за безбедност пловила, навео је да је у оквиру овогодишњег плана планирано 60 инспекцијских надзора плутајућих објеката за привредне сврхе, односно сплавовa.

"Најпре крећемо од тога да он мора да има исправну опрему за спасавање, појасеве, прслуке за спасавање, затим мора да има хидрантску мрежу, мора да има пумпу уколико дође до продора воде. Потпуно исправну инсталацију и да горући материјали буду премазани, да премази буду противгорући", oбјашњава Слободан Милошевић, директор Управе за утврђивање способности бродова за пловидбу.

Прописи су јасни, али их не поштују сви. Инспектори затичу различите неправилности.

"Можемо да истакнемо најчешћи проблем је да многи сплавови немају важећу плутајућу дозволу или да немају овлашћено лице да врши надзор над тим сплавом", рекао је Јагодић.

У зависности од прекршаја, предвиђене казне су од десет до 100.000 за физичка лица и 200.000 до 2.000.000 динара за правна.

Да би један сплав био регистрован и да би добио плутајућу дозволу, потребно је да испуњава низ техничких услова прописаних законом.

Присуство морнара у оваквим објектима је обавезно 24 сата.

"Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу је у сусрет овој сезони у протеклом периоду урадила флајер који на себи садржи сва упутства која треба да има један сплав", каже Слободан Милошевић.

Флајери ће се делити власницима сплавова, запосленима и грађанима. Овакав вид едукације је добродошао, али је за безбедност пре свега неопходна свест о томе да на води нема много простора за грешку.