Секретарка, војникиња, психолошкиња – а како се представила др Марина Николић

Од занимања и звања у граматички мушком роду која се подједнако односе и на мушкарце и на жене, као што су лектор, судија, кардиолог, хирург, дипломата све чешће се последњих година праве посебни облици за жене.

Гостујући у Јутарњем програму, Марина Николић из Института за српски језик САНУ рекла је да наш народ има једну лепу изреку - зовите ме и крчаг, само ме немојте разбити.

"Ја јесам по професији лингвиста, али ако вас неко буде питао ко вам је био у гостима ви ћете слободно рећи лингвисткиња", објаснила је Николићева.

Указује да је досадашња пракса била да смо сви - и мушкарци и жене доктори. "Ја сам доктор филолошких наука и то је моја титула коју сам стекла", рекла је она.

"Све чешће се чује професорка докторка, међутим, ове титуле се чешће виде у писаном језику и тешко да ћете неког мог колегу мушкарца назвати доктором, рецимо, докторе Перићу, него ћете му се обратити или професоре или са господине", подвлачи Николићева.

"Било би чудно да се мени обратите докторка Николић јер би наши гледаоци претпоставили да сам лекар", рекла је Марина Николић, додајући да би се пре одлучила за лингвисткињу ако је колоквијални разговор, а да пише у имену - писало би скраћеницом др или доктор Марина Николић.

Пре неколико година Одбор за стандардизацију српског језика изнео је став о исправности родно диференцираног језика. Речено је да је психолошкиња, секретарка, војникиња граматички неправилно.

Николићева каже да је једна одлука пре неколико година реактуелизована. Тамо не пише да су овакве формулације граматички неправилне, оне нису заживеле у језику и да не треба вршити притисак од споља већ допустити језику да сам регулише своје процесе и појаве које се у њему јављају.

Секретарка, војникиња граматички исправне 

Објашњава да су форме попут секретарка и војникиња граматички исправне јер српски језик има те могућности, творбено-морфолошке да се додавањем суфикса на назив мушких занимања, титуле и звања формира именице женског рода, односно називе за женска занимања, титуле и звања.

Поставља питање да ли је то уобичајено - није, зато имамо отпор према таквим формулацијама у српском језику од стране наших грађана.

"Дешава се да бурно реагују када прочитају сличне фомулације попут војникиња, боркиња. Проблематични су они изрази који се завршавају са -шкиња, зато што имају творбено-морфолошки проблем, настају од придева - психолошки, хируршки", истакла је на примеру.

Негде је пракса да више користимо оне који се завршавају на -ица, -ка и -иња.

То су све нове речи и видећемо како ће их грађани прихватити и какав ће осећај имати приликом коришћења таквих нових речи, подвукла је она.

Преобликовање именица мушког рода у женски

Николићева истиче да наш језик пружа ту могућност, јер постоје суфикси. Постоје именице које се завршавају на фоб - као хомофоб где није могуће направити женски род. У великом броју случајева јесте могуће.

Она је рекла да из неких списа и проспеката из 19. века имате списак задругара и задругаркиња, ковачице, поткивачице, као што је случај у списима из Вршачке билбиотеке.

Да ли по сваку цену именовати женска занимања

Николићева каже да не можемо поделити језик од друштва – све друштвене и социолошке промене огледају се у нашем језику и не можемо издвојити друштвене процесе од језичких процеса.

Сматра да није добро вршити превелике интервенције од споља, и наметати некаква правила за употребу одређених формулација.

Према њеним речима, наша традиција јесте патријархална и то се очитава и у језику и јесте језик андрогени.

Усиљено форсирање, да ли анализирати сваку реч

Постоје неколико нивоа са којих се може посматрати ова појава. Она пре свега долази из разговорног језика када ви желите некога да именујете или када желите о некоме да говорите а да му употребите титулу и звање.

Друга ствар је ширење таквих појава, будући да су у питању нове речи видећемо како ће се ширити, а трећа ствар је импементација - да ли ће се препоручивати да ли ће номативни приручниици или они који се баве језичком политиком, укључујући и политичаре, утицати и пропагирати такву врсту родно осетљивог језика.

Није само суфикс оно што одређује жене, имате различите формулације - може уз то ићи и госпођа, додаје она.

"Ако кажете Марина Николић лингвиста, мени се види и пол и род кроз ову формулацију", закључила је Николићева.