Трансплантација матичних ћелија једини лек за Душана, потребна помоћ свих нас

Бол га прати, готово од рођења - нестабилан ход, отежано изражавање и говор, слаба концентрација. Са девет година, постављена му је дијагноза - полинеуропатија. Уз велики напор и помоћ породице, завршио је школу, запослио се. Могао је и морао. Више не може.

"Волео бих и да могу да ходам и да се дружим", каже Душан Остојић из Крагујевца.

Неразвијени мишићи, деформација костију, спуштање стопала, неправилан рад срца, невољни покрети, само су неке од тегоба с којима Душан Остојић свакодневно бори.

Ни Душанову породицу живот није штедео. Отац му је доживео мождани удар, не говори и не креће се. Сви се разумеју погледима и надају Душановом бољем сутра.

"Да он може нормално да функционише сам, да се не плашимо да ли ће пасти, да ли ће се повредити, да ли ће моћи да се окупа, да једе сам. Да ли ће сутра имати своју породицу што је најбитније. Можда нас сутра неће бити, а њему неће имати ко да помогне", прича Сања Остојић, Душанова сестра.

Душаново здравствено стање стално се погоршава. Лекови, бање и физикална терапија нису помогли. Први трачак наде - трансплантација матичних ћелија у Турској. Остојићи су се до сада борили сами. Сада смо им потребни сви.

Моле све људе добре воље, да пошаљу СМС 987 на 3030.

"Потребно је најмање шест трансплантација матичних ћелија да се уради. Да ли ће бити више или ће остати на томе и то ћемо знати приликом првих детаљних прегледа и анализа. Потребна је и физикална терапија, рехабилитација стална, како би све то имало прави ефекат", објашњава Душанова мајка Љиљана.

Душан за неколико дана пуни 22 године. Воли камионе, моторе, видео-игрице. Сви његови снови и нада да му буде боље зависе од нас.