Ко добија више новца од државе - хранитељи или социјално угрожене породице

Спремни су да туђој деци буду породица када је она биолошка у проблемима. Чин хранитеља јесте хуман, мада им држава за то плаћа, с њима склапа уговор о породичном смештају. То је боље решење него да се дете смести у дом, кажу стручњаци.

"То није уговор о раду зато што хранитељи немају право на годишњи одмор, немају право на боловање, то је посао који се ради 24 сата. Хранитељи остварују пензионо и здравствено осигурање, И осим сродника првог реда. остварују и накнаду за свој рад, као и накнаду за издржавање детета", каже Ана Симић из Центра за породични смештај и усвојење Београд.

Износ тих накнада одређен је формулама. Према рачуници за март, хранитељска породица код које је једно дете, за свој рад добила је 20.510 динара, односно 12.621 динар за свако дете, ако их је више. Плус више од 31.000 по детету, за његово издржавање.

"Накнада за издржавање детета може бити увећана и до 50 посто уколико је дете са сметњама у развоју или има озбиљне здравствене проблеме, такође накнада може бити увећана и уколико постоје трошкови услед набављања уџбеника, школског прибора, матуре, екскурзија", истиче Симићева.

С друге стране, варира и износ новчане социјалне помоћи од породице до породице, у зависности од степена материјалне угрожености и броја чланова.

Различити месечни износи 

Разликују се и месечни износи које добијају сиромашне и хранитељске породице. Пример из марта - док је једна угрожена породица са шесторо деце примила новчану социјалну помоћ у износу од 23.201 динар, готово 52.000 исплаћено је хранитељској с једним дететом на смештају.

Све саговорнице РТС-а су сагласне - не треба поредити накнаде и помоћ јер нису исто, нити им је иста сврха.

"Није поента да хранитељи примају много, него је понета да сиромашне породице са својом биолошком децом примају мало. Примају социјалну новчану помоћ, оне осим те помоћи имају још неке накнаде, имају дечије додатке, они су заштићени потрошачи за електричну енергију, имају још неке олакшице, међутим, оне су и даље недовољне", напомиње проф. Невенка Жегарац с Факултета политичких наука.

Гордана Матковић са ФЕФА-е наводи да када се поредимо са светом, када гледамо оно што је новчана социјална помоћ у односу на минималну зараду то јесте адекватно, али с друге стране нама су и минималне зараде мале. Додаје да постоји простор да се новчана социјална помоћ повећа.

Ради се на измени Закона о социјалној заштити 

Увек постоји такав простор, кажу у Министарству за социјална питања.

"Увек држава размишља у том правцу, ограничења буџета су она која одређују који то износ може бити. Актуелно, радимо на изменама и допунама Закона о социјалној заштити и циљ нам јесте да изменама постигнемо већи обухват радно неспособних лица који су материјално угрожени, у смислу да они који сами не могу да остваре зараде да више њих буде у саставу корисника новчане социјалне помоћи", истиче Биљана Зекавица, помоћница министарке за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

На оцену стручњака да је време да се преиспита рачуница којом се долази до накнада за хранитеље, при чему би требало узети у обзир колико држава издваја за дете када је у институционалном смештају, из Министарства одговарају да ће и она бити размотрена приликом рада на изменама и допунама Закона.