Вакцинација деце, исхрана беба, увођење млечних формула – савети гастроентеролога Перишића
До јесени и почетка нове школске године у свету би могла да почне вакцинација деце од 12 до 16 година, а фармацеутске компаније вакцину против ковида за још млађе, најављују почетком следеће године. Све компаније које имају вакцину за одрасле започеле су клиничка испитивања за млађе од 16 година и та граница се већ спустила и до беба од шест месеци. Војислав Перишић гастроентеролог за РТС открива дилему родитеља да ли би због тога требало да се радују или да страхују.
Војислав Перишић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, истакао да се придржава британског става, а то је да је од 14. године живота став према деци исти као и према одраслима.
Поставља се питање шта с децом испод 14 година.
"Неки Енглези кажу – хајде да узмемо децу која су преко 40 килограма, због телесне реакције на вакцину. Док се то не утврди тачно, реакција, антитела, ангажованост одговора тела, поствакцинална реакција, да се креће у вакцинацију не може", упозорава Перишић.
Додаје и да ће студије бити веома велике, опсежне и да родитељи могу бити забринути.
Међутим, како напомиње, док се све то не фиксира, по Енглезима, за децу од 14. године могу да буду клиничке студије готове, па да се види која ће деца бити изузетa из тог програма.
Навео је и да по британским ставовима, интернисти лече децу од 14. године, и да се то дете третира као одрасла особа, а да опет педијатри могу да лече децу и до 26 година.
"У функцијском смислу, деца од 14 до 16 година су одрасле особе, значи пре 14, пре 12. године пре адолесцентног периода, то је тај деликатни период који ћемо видети како ће ићи у смислу процеса позивитета и поствакцинационе реакције", рекао је гастроентеролог.
Навео је и да су проценти оболевања деце веома мали, од два до три посто.
"Деца као узрок преношења су мала, а као резервоар вируса да. Деца до три месеца месеца елиминишу ковид својом столицом, али квантум вируса по јединици столице је веома мали, значи и инфективност тог материјала је веома, веома мала", објаснио је Перишић.
Мисли да ће се вакцинацијом деце значајно умањити вирус, међутим, нестати неће, као што ниједна зараза неће тако лако да нестане.
Када и које намирнице уводити бебама
Доктор је истакао да је већ кодификовано када уводити деци, како је рекао "под знаком навода" те намирнице које су опасне.
"Америчка академија за педијатрију каже да црвена воћа од четвртог месеца нису опасна, малине, јагоде, а код нас је до шестог месеца, даље житарице. Код нас педијатри неће да саветује пре шестог месеца, а оне се уводе у четвртом месецу. То је везано за упознавање укуса и достигнутим навикама, превенцији дијабетеса и гојазности", појаснио је Перишић.
У том смислу, каже, нема лимитације, ако није било алергија у породици, млечна формула може већ у петом месецу, црвено воће и поврће, житарице и, наравно, жуманце.
Указао је да до четвртог месеца детета трају депои гвожђа у јетри и да после тога нестају.
"Како ћемо их унети, значи то је жуманце суплемент гвожђа за дечју јетру. Значи од петог месеца жуманце апсолутно да, и ту нема никаквих опасности. Колико жуманаца? Ја се придржавам енглеског правила једно јаје дневно, од четвртине, трећине, половине у року од пар дана то је све", препоручује доктор.
Бебе које не воле млеко
Доктор је објаснио и ситуацију када бебе неће да једу млеко. Реч је о инфантилној анорексији, беба неће ништа да једе.
"Проблем је у томе јер је развитак дисенације различитих укуса веома брз тако да је беба у другом месецу као да је у осмом. Ту се примењују формуле које се састоје од пилећег меса, риже, сока од кароте и мултивитамини", савет је гастроентеролог Војислава Перишића.
Коментари