Читај ми!

НСЗ: За мере активне политике запошљавања 5,75 милијарди динара

Национална служба за запошљавање (НСЗ) резервисала је у 2021. буџет од 5,75 милијарди динара за јавне позиве у вези са мерама активне политике запошљавања, а директор НСЗ Зоран Мартиновић каже да се ове године очекује и више од 100 различитих позива у сарадњи са локалним самоуправама у Србији у реализацији мера.

Зоран Мартиновић је за Танјуг рекао да је НСЗ већ почетком априла расписала 13 јавних позива, а да се очекује да ће локалне самоуправе учествовати са додатних 800 или 900 милиона динара, што је била пракса и из претходних година, а што ће додатно увећати буџет и обухват лица.

Позвао је локалне самоуправе да до 5. маја поднесу своје захтеве за удруживање са НСЗ како би могли да се финансирају и њихови локални акциони планови за запошљавање и навео да је сваке године више од 100 локалних самоуправа конкурисало, као и да и ове године очекује велико интересовање.

Очекује се, каже, да ће се се захваљући овим средствима у програме укључити најмање 18.000 лица, од чега ће више од 2.000 бити особе са инвалидитетом.

"То је нека прелиминарна бројка имајући у виду да смо прошле године укључили око 26.500 лица управо захваљући средствима која издваја покрајина Војводина и градови и општине и то онда свакако буде много више од оног почетног плана", рекао је Мартиновић.

Објаснио је да сваки споразум са локалним самоуправама захтева нови јавни позив и напоменуо да је ово је добра прилика да сви незапослени и послодавци прате сајт НСЗ и оне јавне позиве који им омогућавају субвенције.

"Већ смо са неколико локалних самоуправа и са покрајином Војводином потписали споразуме који омогућавају да они сами издвоје средства, а да НСЗ пружа техничку подршку", каже Мартиновић.

Навео је да се досадашњих 13 јавних позива НСЗ односе на субвенције послодавцима и незапосленима, углавном послодавцима из приватног сектора, да је један део резервисан и за јавни сектор, а један део за незапослене који желе да започну сопствени бизнис.

"Генерално посматрано највећи корисници ових наших средстава су послодавци, а крајњу корист имаће и незапослена лица, јер послодавци морају да запошљавају оне категорије лица које смо дефинисали као теже запошљиве категорије", навео је Мартиновић.

Те категорије су, каже, дефинисане Националним акционим плана запошљавања и оне су годинама готово непроменљиве.

Како је прецизирао, оне укључују младе до 30 година, поготово оне без квалификација или са ниским квалификацијама, технолошке вишкове, старије од 50 година, Роме, особе са инвалидитетом, као и дугорочно незапослена лица која се налазе на евиденцији НСЗ.

"Имамо и посебне категорије као што су лица која се налазе у домског смештају или хранитељским породицима, или жртве породичног насиља. Због тога је важно да послодавци воде рачуна о томе која лица ангажују, да ли су она у кругу тих теже запошљивих категорија како би могли да користе субвенције", рекао је директор НСЗ.

Мартиновић каже да је НСЗ прошле године за јавне позиве имала нешто мањи буџет, а да је ове године увећан за око две милијарде динара захваљући Програму "Моја прва плата" у који је укључено 8.300 лица која добијају месечне исплате.

"Можемо рећи да ипак идемо једном узлазном линијом када је у питању однос државе према подстицајима и субвенцијама које се пласирају преко НСЗ", наводи Мартиновић.

Велико интересовање послодаваца 

Он је рекао да је велико интересовање послодаваца, али да велики број не може да испуни строге услове.

Каже да послодавци који конкуришу на јавне позиве НСЗ морају да испуне услове дефинисане јавним позивом и то да им рачун није у блокади, да су редовно измиривали порезе и доприносе, да нису претходно отпуштали раднике и да дају одређена средства као гаранцију за она средства која су бесповратна.

"То је нешто што морају да испуне, а свакако се бодују и неки други критеријуми у погледу броја запослених, броја лица која су раније запошљавали уз коришћење наших подстицаја. То је нешто што свакако представља одређену конкуренцију међу послодавцима", каже Мартиновић.

Он је рекао да је већ почело додељивање средстава по одређеним јавним позивима и да је највећи број јавних позива творен до 30. новембра ове године.

Прецизрао је да ће јавни позив за запошљавање особа са инвалидитетом бити отворен до краја година, а да су неки конкурси отворени краће, као што је програм самозапошљавања за лица која желе да започну сопствени бизнис, који је отворен до 17. маја.

Додао је да је програм јавних радова отворен до 10. маја

петак, 26. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво