Читај ми!

Најлепши васкршњи обичаји и веровања – зашто су јаја црвена и шта је ковржњак

Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима на земљи даровао вечни живот. За највећи хришћански празник у српском народу су заступљени лепи обичаји.

Васкрс спада у покретне празнике и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада не пре равнодневнице. Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја. 

Фарбање васкршњих јаја

Један од најлепших и најрадоснијих обичаја, који претходи Васкрсу, али без којег се сам васкршњи дан не може ни замислити, јесте фарбање јаја.

По устаљеној традицији, васкршња јаја се фарбају на Велики петак, на дан када ништа друго не ради, већ су све мисли верника упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења на Голготи и Јерусалиму. 

Јаје је символ обнављања природе и живота. Као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Симболика фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је Марија Магдалина Мироносица, путовала у Рим да проповеда Јеванђеље и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје и поздравила га речима "Христос Васкрсе".

Друга прича каже да је Марија Магдалена три дана након Исусовог распећа посетила његов гроб и да је том приликом носила корпу са куваним јајима како би поделила женама које тугују. Када је стигла, камен са улаза у гробницу је био померен, а гроб празан. У том тренутку су јаја у корпи променила боју у црвену.

Постије и легенде о мајци Исусовој, Марији Богородици. Марија је била присутна на распећу свог сина на Велики петак, а према једном од предања са собом је понела кувана јаја, на која је капнула крв са Исусових рана, која је јаја обојила у црвено.

Друго предање гласи да је Марија, преклињавши војнике да буду мање окрутни према њеном сину, поклонила сваком по јаје, а да су њене сузе падале на јаја и бојила их у специфичну црвену боју.

Чуваркућа увек црвене боје

Прво јаје се увек фарба у црвену боју и потом оставља се на страну до идућег Васкрса да буде "чуваркућа". За њега се верује да има посебну моћ, моћ да чува укућане и доноси срећу и благостање.

Ово јаје се понекад закопавало у двориште или поље јер се веровало да штити усеве. Ипак, приликом руковања чуваркућом требало је бити опрезан јер се веровало да би било каква грешка донела лошу срећу. 

Црвена боја симболише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења, боја хришћана и цркве.

Када фарба јаја, домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице - васкршње или богојављенске.

Поред фарбања, јаја се могу и шарати разним техникама, међу којима је најзаступљеније писање и цртање воском пре самог фарбања.

Пером за писање, или нечим сличним, на јаје се наноси топљени восак. Најпре се перо загреје на пламену свеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта.

Пошто восак не прима боју, после, приликом фарбања, на јајету остају беле нацртане фигурице и слова. На јајету се обично пише X.В. и В.В. (Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе), цртају крстићи, цветићи и друге фигурице.

У новије време, израђују се специјалне налепнице од папира или пластике и оне се могу лепити на јаја.

Васкршње славље и трпеза

Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника.

Домаћин са децом одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". Тај поздрав траје све до Спасовдана.

Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе.

Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу.

Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита "Оче наш" и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Трпеза је често богата јер је Васкрсу, према обичају, предходио седмонедељни васкршњи пост, најдужи у години.

Један од обичаја је да се на Васкрс једу јагњетина и говедина јер јагње симболише самог Исуса, а ово је једна од четири симболичне животиње које су се јавиле у визијама пророка Језекиља и апостола Јована Богослова. Ипак, уколико би Васкрс пао пре Ђурђевдана није се јело јагњеће месо.

За Васкрс се месе и посебни хлебови. У источној Србији и неким деловима Војводине пеку се лепиње с уметнутим целим јајетом - ковржањак, које су међусобно размењују са пријатељима. 

Туцање јајима и даривање

На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јaјe, a за њим сви укућани. Тад настаје весеље и такмичење чије је јаје најјаче.

Приликом туцања изговара се, такође "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". 

У целом хришћанском свету, па и код Срба, за Васкрс је везан обичај и даривања јајима.

Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама. 

На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда све остало јер је обичај да се прво ваља омрсити управо јајетом.

У неким нашим крајевима, сачуван је дирљив обичај, да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака.

Други обичаји и веровања

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутру на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје.

Постоји и веровање да децу треба дотаћи васкршњим јајетом - да буду црвена и здрава током године.

На Васкрс ваља устати у рану зору, али не треба заспати пре поноћи јер ће се, према веровању, у противном спавати целог лета и ништа се неће постићи.

У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, на Васкрс су се палиле свеће на прозорима у улицама кроз које је пролазила литија. 

Поред туцања јајима, на дан Васкрса се крију јаја и слаткиши по дворишту и у кући, па деца траже скривене дарове.