Читај ми!

Сећање на недужне – помен убијеним радницима РТС-а у НАТО бомбардовању

Пре двадесет две године, у ноћи између 22. и 23. априла, НАТО је бомбардовао зграду РТС-а и убио 16 наших колега. Симболично у два сата и шест минута код споменика "Зашто" одржана је комеморација "Сећање на недужне".

Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. Зграда РТС-а бомбардована је током емитовања вести, у два сата и шест минута, иза поноћи 23. априла 1999. године.

Тада је погинуло 16 радника РТС-а који су страдали на својим радним местима. Убиле су их  бомбе НАТО-а који је зграду РТС-а прогласио за легитиман војни циљ супротно свим правилима и обичајима ратовања, иако су знали да се у њој сваке ноћи налази између 150 и 160 људи, цивила.

То су били обични људи који су само професионално обављали свакодневни посао.

У име породица настрадалих радника РТС-а Мирослав Медић, брат убијеног Синише Медића, рекао је да погинули радници РТС-а нису добили прилику да живе, да оснују своје породице, да уживају у пензији.

"И даље постављамо питања зашто су на свиреп начин убијени, зашто су жртвовани, зашто нико од челника НАТО није одговарао за овај злочин. Исто тако, питамо зашто нико у тадашњој власти није учинио ништа да се трагедија спречи, зашто они чија је то обавеза била нису учинили ништа да заштите људе, иако је било најава да је телевизија могућа мета", рекао је Медић.

Споменик "Зашто" је опомена да се ово више никада не понови, рекао је в. д. директора Телевизије Србије Илија Церовић.

"Овај споменик, иако неми сведок на тај догађај, свих ових година је и питање уклесано на њему: Зашто су морали да погину. Ми знамо ко их је убио, али не знамо ко их је осудио. Ништа нисмо урадили да то спречимо и то је мрља на нашем образу. Докле ћемо тражити да власт званично одговори на сва питања породица жртава и помогне да се њихова потрага за истином и правдом коначно оконча", рекао је Церовић.

Двадесет две године испред споменика 'Зашто' тражимо одговоре на иста питања. Тражимо истину. Жртве и споменик су опомена да се овакав злочин више никада не понови и не заборави.

У нападу су погинули: Јелица Мунитлак, шминкер, Ксенија Банковић, видео-миксер, Дарко Стоименовски, техничар у размени, Небојша Стојановић, техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић, радник обезбеђења, Драган Тасић, електричар, Александар Делетић, камерман, Славиша Стевановић, техничар, Синиша Медић, дизајнер програма, Иван Стукало, техничар, Дејан Марковић, радник обезбеђења, Милан Јоксимовић, радник обезбеђења, Бранислав Јовановић, техничар у мастеру, Слободан Јонтић, монтер, Милован Јанковић, прецизни механичар, и Томислав Митровић, режисер програма.

Поред породица, колега и пријатеља погинулих, помену су присуствовали представници новинарских удружења, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић и заменик градоначелника Београда Горан Весић.

У име Министарства за културу и информисање, присутна је била и помоћница министра Славица Трифуновић, као и Дејан Стојановић, председник Радне групе за заштиту и безбедност новинара у том министарству.