Читај ми!

Патријарх Порфирије: Зверстава из Јасеновца стиделе би се и звери; Вучић: Ко заборави убијене убио их је још једном

На дан сећања на жртве Холокауста, у Историјском музеју Србије отворена је изложба "Свети великомученици јасеновачки у светлости Васкрсења". Изложени су радови монахиње Марије из манастира у Јасеновцу. Отварању су присуствовали патријарх Порфирије и председник Александар Вучић и српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

Патријарх српски Порфирије рекао је да су тамо неки људи који, "усуђујем се по ономе што су чинили да кажем не припадају ниједном народу, не припадају људима, јер то што су они чинили, то су зверства којих би се стиделе и бесловесне звери".

"Ти који су чинили такве ствари где год, а данас се нарочито опомињемо Јасеновца, су се исписали из сваког народа, исписали су се из људи", казао је патријарх српски Порфирије.

Патријарх је поручио да је увек ствар личног избора како ће неко живети без обзира на повољне или неповољне околности.

"Јасеновац је надалеко познат не само у Србији већ у читавом свету, нажалост, са једне стране не само по злу него по најекстремнијем могућем злу које може да домисли људски ум", рекао је патријарх.

Истакао је да су у Јасеновцу не само сртадали невини људи, већ су стадали на најмонструозније могуће начине.

"Све је увек лично и свако лично, без обзира на околности, одлучује како ће се понасати и живети. И како ће се поставити у односу на повољне и неповољне околности", поручио је патријарх.

Патријарх Порфирије је рекао да је отворена изложба слика сестре Марије из манастира Јасеновац, која је била инспирисана оним што се збивало у Јасеновцу.

Каже и да су први храмови и молитве хришћана и настале на местима где су страдали мученици за Христа и да је Бог хтео да на тим местима где су страдали невини људи и чињени најгори злочини никне светиња односно манастир. Да место страдања постане место окупљања монаха и монахиња, додао је патријарх српски.

Додаје да је Јасеновац данас познат по најстравичнијем злу, али да све више постаје познат и по манастиру који се подиже и даје духовне полодове.

Како каже, није уметност само да фотографише реалност, већ уметност детектује оно што је суштински и егзистенцијални проблем човека у времену. Уметност је позвана да даје и перспективу и будућност, додао је патријарх.

"Имамо праву уметност на месту највећег зла, мало рећи на ружном месту. На месту где се демони смеју изникла је ова лепота, истинска и аутентична уметност", рекао је патријарх Порфирије.

Поручио је да свако ко се сети Јасеноваца најмање што треба да учини је да се потруди да остане човек, али и да учини све да се не понови оно што се догодило у Јасеновцу.

"Због тога Јасеновац не сме да буде заборављен, јер нам је поребан да нас инспирише да будемо што више људи који су подобни слици човеку коју је замислио Христос", нагласио је патријарх.

Подсећа да су у Јасеновцу страдали не само Срби, већ и Јевреји и Роми који нису били само православне вероисповести.

"Страдали су многи људи који су били за нијасну другачији од оних који су хтели да све буде у само две боје", истакао је патријарх.

Захвалио је владици Јовану, упокојеном митрополиту Амфилохију који су допринели да монашко семе буде засејано у Јасеновцу, али и Милораду Пуповцу и другим Србима који чине да се Јасеновац не заборави.

Вучић: Бити Србин у НДХ значило је бити сувишан 

Бити Србин у НДХ значило је - бити сувишан, истакао је председник Србије Александар Вучић и додао да је данашњи дан сећање, али и опомена колико је мало потребно за зло, мрак и лудачке идеје о истребљењу, за логоре, убиство једног народа и вере.

"Ако данас хоћемо, опомињући, да објаснимо све што се дешавало на територији трагичне творевине НДХ од 1941-1945. године, можда је најбоље уз тезу Хане Арент о радикалном злу, које поседује апсолутну моћ над појединцем, дотле да га може учинити сувишним", рекао је Вучић.

У НДХ радикално зло било је још радикалније - цео један народ, српски, учинило је сувишним, а ништа мање и Јевреје и Роме, указао је председник.

Како је рекао, сваки припадник српског народа, жена, дете, били су сувишни, њихово име, вера и постојање.

"Бити Србин значило је само једно - да си сувишан", подвукао је Вучић.

Лудило које је, каже, проистекло из те поставке проузроковало је покоље, јаме, логоре, клање, покрштаање, протеривање - алатке којима се идеја о уклањању сувишног спродовидла у дело.

Вучић је додао да је оно што је најстрашније је педантност, посвећеност, темељитост, фокусираност и опседнутост тим страшним послом, од закона преко државног апрата, па и многих црквених великододстојника до кољача.

"Грех је уклоњен унапред, када је један фратар, монструм Мирослав Филиповић преузео на себе у основној школи и заклао девојчицу Радојку Гламочанин пред одељењем, као сувишну. Само тог дана 52 деце било је сувишно", подсетио је Вучић.

Подсетио је и да је НДХ успела да постане једина нацистичка држава у којој су постојали логори за децу.

Много касније, каже, у цивилизованом свету настали су изрази Холокауст у геноцид за злочине против сувишних, мада никад нису усвојени за оно што се дешавало у НДХ током те крваве четири године систематског истребљења Срба.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да зато узимамо на себе оно право које нам припада, право да ствари називамо правим именом, право да се сетимо и опоменемо, да кажемо шта се заиста догађало.

"И нису нам само мотив за то застрашујуће бројке о убијеним људима, женама, мушкарцима, деци. Нису нам мотив ни бројна стратишта од Јасеновца, Пребиловаца, Градишке, Јадовна, нити све оне јаме, школе и цркве које су натопљене крвљу сувишних. Не, основни мотив су нам речи нобеловца, Јеврејина Елија Визела који је и сам преживео Холокауст у нацистичком логору, а који је рекао да свако ко заборави убијене, те убијене убио је још једном", нагласио је председник Вучић.

Сећање на злочин није позив на мржњу 

Вучић је истакао да нема никаквог разлога да ћутимо о највесћем греху почињеном над нама, греху сувишности и истребљења.

Сећање на тај злочин на њега није никакав позив на мржњу, већ као опомена показује да је једини пут којим треба да се иде пут живота, а Србија је данас, како је рекао, управо на том путу разума и праштања

Вучић је истакао да управо због тога, али и дивних цртежа на овој изложби, неће да одговара бесмисленим и увређивим наводима хрватских званичника, данас, на тужни дан сећања на велику трагедију српског народа.

Нагласио је да праштање није могуће ако заборавимо шта треба да опростимо.

"Дан сећања на највећи злочин је важан због оне будућности у којој сувишних неће бити, у којој ће се деца радовати сутрашњици, неће морати да преживљавају све што су на својим цртежима написали и нацртали", додао је Вучић.

Каже да обновљеном културном сећања радимо добре ствари за наш народ, и показује одговорност и озбиљно се приступа региону.

Казао је да је поносан што то увек Србија ради са РС и представницима нашег народа западно од Дрине.

"Живот и српски народ без обзира кроз шта су прошли победили су и побеђиваће у будућности", закључио је Вучић.

Додик: Јасеновац, страшно место нашег постојања

Јасеновац је страшно место нашег живота, нашег народа, нашег постојања и зато је веома важно у свакој прилици, а свакако је то ова вечерас, да се окупимо у колективном памћењу и да генерацијама преносимо да је наша борба имала смисла, поручио је вечерас српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

Додик је на отварању изложбе рекао да реч Јасеновац у њему буди тужне приче из детињства и завичаја на Поткозарју.

"То је најстравичнија реч мог детињства и живота, која асоцира на многе знане и незнане, страдања и приче које сам слушао као дечак у немогућности да схватим да је тако нешто уопште могуће", рекао је Додик.

Јасеновац, који је однео преко пола милиона живота јеврејских, српских и ромских, као и оних који нису били лојални тадашњем режиму - антифашиста, свакако су доказ да су на планети земљи живели монструми који су одлучили да истребе један цели народ, истакао је Додик.

Они су одлучили да једну трећину покрсте, једну трећину да побију и једну трећину да раселе.

Тек те, казао је, 1945. године хиљаду заточеника се одлучило на пробој, јер су знали да ако остану нико неће преживети, а овако их је остало њих око 100, који су смогли снаге да издррже и да нам пренесу своја сећања.

Истакао је да је режим који је владао након рата онемогућио да се сазна истина о Јасеновцу, она је сакривена и само ретки преживели су могли да о томе причају.

Најстравичнијим је оценио то што је након те 1945. архива, коју је водила једна жена (Диана Будисављевић) која је спасавала децу из логора, покупљења од тадашње Удбе у Загребу и заувек је изгубљена.

Тако се, додао је, и тадашња власт придружила сакривању јасеновачког злочина.

Додао је и да је са председником Александром Вучићем договорио да се у месту Градина, највећем стратишту, изгради монументални спомен парк, који ће обележити тај период страдања.

Рекао је да мора да захвали Вучићу, који има осећај из патриотских и државничких обавеза, што ће се радити на том пројекту, где ће, како је рекао, наша деца моћи да изуче дешавања на том простору у то време.

Осврнувши се на изложбену поставку, Додик је рекао да свака од слика поред напора уметника показује и асоцира на тугу и стррадање које је било безраложно.

"Жал и туга остаје и у овом времену", рекао је Додик.