Читај ми!

Говор мржње све присутнији, често га промовишу најистакнутије јавне личности

Говор мржње упоран је проблем у Србији. Све је присутнији, нарочито на друштвеним мрежама. Нажалост, често га промовишу најистакнутије јавне личности. То су неки од закључака Извештаја о употреби говора мржње у медијима у Србији који су покренули Европска унија и Савет Европе.

Анализирајући учесталост говора мржње у српским медијима од 20. новембра до 20. децембра прошле године и у којим се облицима појављује установљено је – нема га у свим текстовима, али извештава се сензационалистички. Често на начин да се подстакну тензије.

"Оно што посебно брине, што је истраживање показало да су јавне личности, политичари, професори, дакле они који би треба да проносе идеје толеранције, недискриминације, заправо они који у највећој мери користе овакав говор", каже Ивана Крстић, експерткиња.

Повереница за заштиту равноправности каже да су у последње четири године издали више од 100 упозорења због тешких случајева дискриминације, четири парнице, 13 кривичних пријава, међу којима многе за говор мржње, а реаговала је против политичара, црквених великодостојника, уредника медија. Међутим, то се обично сведе на кршење прописа о узнемиравању и понижавајућем поступању.

"Зато што су се политички и други друштвени актери када се јавно обраћају прилично извештили и знају где је та танка граница да не пређу у говор мржње", објашњава Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

Да је говор мржње огроман разлог за бригу и да може да води ка кршењу других права, упозорава шеф канцеларије Савета Европе у Београду. Епидемија коронавируса, каже, додатно је допринела ширењу мржње и поделама.

"Пандемија је отворила пут новом језику мржње према рањивим групама као што су старије особе, припадници националних мањина и ЛГБТ заједнице, мигранти. Мржња има последице у стварном животу, по обичне људе, због чега жртве морају бити у центру пажње. Ради се о политичком проблему, па у средишту треба да буде политичка одговорност", наглашава Тобијас Флесенкемпер, шеф Канцеларије Савета Европе у Београду.

Највише говора мржње у медијима истраживачи су забележили на телевизијама Пинк и Хепи, али регулаторна тела све пријаве грађана одбацила су као непотпуне, унето је у извештају.