Читај ми!

Шта пише у уџбеницима и колико то кошта

Није добро да ученици имају само онлајн формат уџбеника, неопходан им је и радни уџбеник, наводе гости "Ока". Иницијативу председника Србије Александра Вучића да држава преузме бригу о уџбеницима из тзв. идентитетских предмета: српског језика и књижевности, историје и географије оцењују као пожељну јер, како кажу, треба неко веома озбиљан и ауторитативан да стане иза тог очувања те националне самосвести и идентитета.

Младен Шарчевић, специјални саветник председника Србије за образовање наводи за РТС да се не слаже са предлогом професора Александра Кавчића да уџбеници за основне школе буду бесплатни.

"Ја сам се слажем да уџбеници буду што јефтинији, али се не слажем са Кавчићевом идејом јер је она популистичка и политичка. Конкретно ви не можете за два динара да имате квалитетан уџбеник и оштетити истовремено аутора. Ми смо потенцирали ђачке задруге, значи цена уџбеника пада ако дистрибуција иде преко задруга до 30 одсто, само 10 одсто школа у Србији је кренуло тим путем, мало је зауставила корона, али то је добар модел. Ми смо основали задруге као нова правна лица, то се сада решава, постоји позитиван тренд", објашњава Шарчевић.

Дакле, ми ћемо доћи једног дана до бесплатних уџбеника, додаје Шарчевић, али то је популизам у овом тренутку.

"Значи, ако ја имам много средстава, ја ћу пре да се определим као грађанин да моји унуци, сутра купе уџбенике, а ја ћу дати у фонд за ону децу која треба да имају и патике и ужину и ручак. Мислим да је то исправнији поглед. Ми ћемо сада увести обавезно средње образовање, по тој логици требало би да буду бесплатни уџбеници и за средње образовање", наводи Шарчевић.  

"Не можете свести књигу на онлајн формат" 

Оливера Крупеж, председник Удружења професора српског језика наводи да је врло сумњичава према идеји да уџбеници у Србији буду бесплатни.

"Јер неко искуство са тим фотокопираним уџбеницима показало се у пракси веома неприкладно. Заиста не мислим да је добро да ученици само имају онлајн формат уџбеника, мислим да им је неопходан и радни уџбеник. Не можете књигу свести на онлајн формат", оцењује Крупежова.

Говорећи о иницијативи председника Србије да држава преузме бригу о уџбеницима из тзв. идентитетских предмета: српског језика и књижевности, историје и географије Шарчевић наводи да чувајући неко национално благо ми смо кренули да материјализујемо ту идеју професора Ломпара и она се дешава.

"Постоје у Заводу сад друге теме које ту морају да се развију, тај тим мора много више да консултује стручну јавност и да много више учествује Национално просветни савет", оцењује Шарчевић.

"Потребно је да очувамо оно што је специфично и наше" 

Оливера Крупеж иницијативу председника Србије оцењује као пожељну јер, како каже, треба неко веома озбиљан и ауторитативан да стане иза овог очувања те националне самосвести и идентитета.

"Јер заиста смо приметили у садашњем неком светлу како су ови глобалистички процеси на неки начин урушили и наметнули један други културни образац, ми сада видимо да је потребно да очувамо оно што је специфично и наше и те неке вредности које су се потпуно истопиле у нашим наставним програмима", додаје Крупежева.

Наташа Анђелковић, саветник у Заводу за унапређивање образовања и васпитања наводи за РТС да ће Завод у овом тренутку не може ништа другачије да ради од онога што је законом тренутно одређено.

"Свакако да се та иницијатива може једино и разумети са идејом да се унапреди односно да се побољшају процеси у образовању од свих сегмената у тој структури - од програма уџбеника, извођења наставе и свега онога што треба значи, то је један сложен процес који се ради, како смо и чули на више колосека. Оног момента када се нови закон формулише и објави и када се сви ти прописи установе, Завод за унапређивање образовања и васпитања ће поступати по томе, на најбољи могући начин ће реализовати оно што је некако потекло од Министарства просвете", објашњава Анђелковићева.

"У прегледању и одобравању уџбеника учествује комисија"

На питање да ли имамо превише различитих уџбеника - да ли је то обиље које ствара главобољу, одговара да посао Завода за унапређивање образовања и васпитања није да процењује колико их има већ да ли уџбеници садрже све оно што би требало да ученик зна.

"У прегледању и одобравању уџбеника учествује комисија. У њој су присутни стручњаци везани за дату област, професори Универзитета и са Института, и обавезно барем двоје наставника, људи који су у пракси, али ту нема никаквог простора за за некакав субјективни осећај, личне утиске, чак ни за некакву креативност приликом прегледања, зато што се све ради и прегледа према законским одредбама тачније стандардима квалитета ученика. Ви када прегледате уџбеник морате да прођете кроз све те стандарде, да уочите, видите да ли су испуњени сви показатељи. Ако нису, иде се на дораду", објашњава Анђелковићева.