Kако је Стефан, херој ватрогасац, изнео бебу из ватре

Стефан каже да ових ноћи сања најлепше снове.

"Сањам њен осмех и загрљај, није била уплашена, није плакала само ме је гледала и некако, као да је сарађивала са мном. Само је био циљ да што пре изађем из угрожене зоне и да дете спустим на сигурно", истиче херој ватрогасац.

Стефан је још као дечак маштао о томе да постане ватрогасац, вероватно по угледу на оца, који се бави истом професијом.

"Жеља за тим послом, да се некоме помогне, не може да се опише речима, мора да се доживи. Овај посао мора да се воли", наглашава Стефан.

У станици ватрогасне бригаде у Земуну, као професионални ватрогасац ради однедавно.

Претходних седам година, провео је у добровољном ватрогасном друштву где је помагао старијим колегама али тамо, иако је често учествовао у гашењу пожара, није био у прилици да спаси нечији живот.

Жеља да се некоме помогне, не може се описати речима, то је осећај који се никада не заборавља.

Пожар је избио у ходнику, на 11. спрату а ватра и дим су највише угрожавали безбедност станара на вишим спратовима. Колеге су спасавале мајку детета и једну трудницу, а Стефан бебу. У таквим тренуцима о сопственом ризику се не размишља.

"Ја сам преузео бебу, морао сам да јој ставим капуљачу за спасавање, која је закачена за мој изолациони апарат за дисање. Спустио сам капуљачу, ставио сам дете не безбедну зону, спрат испод где нема дима, скинуо сам апарат са себе и дете сам изнео у приземље", објашњава Стефан.

Екипа РТС-а желела је и маму бебе да пита о свему што се догађало тог суботњег поподнева, али она није била ту јер је, попут вецине станара зграде која у овом моменту нема струју, воду и грејање потражила смештај код пријатеља.

Са Стефаном се чула баш у време снимања. Беба је добро, ускоро се враћа кући.

"Видећемо се и упознати лично, јер оне вечери то нисмо могли", поручила је свом хероју.