Школе у Метлићу чекају ђаке расуте међу брдима у 10 сеоских мала

С једног на други крај Метлића - 15 километара, између су брда и 10 сеоских мала. Шесточлана дружина школе "Метлић 1" сакупљена је из пет заселака, четири првака, једно други и једно трећи разред. У школу се не касни.

"Ја долазим са сестром и другарицом, мама ме доводи јер не живим далеко, до школе ми треба тридесетак минута", каже Анастасија Глигорић, ученица школе "Метлић 1".

Алекса Играњатовић, ученик првог разреда у школу креће у шест сати и пређе пет брда.

"Нажалост мало је деце колико је село, село полако изумире, деца путују по четири, пет километара", истиче Нинковић Љиљана учитељица у школи "Метлић 1".

Пут је исти и из другог краја села али до друге школе. У "Метлићу 2" једини ђаци су сестре Стевановић.

Тамара Стевановић каже да када је кренула у први разред била сама, а када је и сестра пошла у школу она је била други разред.

"За две године ће и мој брат и његов друг Лука у школу и тада ће нас бити четворо", поручује Тамара.

Школе су удаљене три километра, реновиране су пре десетак година, дограђењен је и предшколски део. Тада је било око 30 ђака. У обе учионице, које су им кажу на понос и за опстанак села, имаће још 18 школараца.

"Живот на селу је тежак, морамо све учинити да задржимо ово мало младих што је остало. Ако Бог да ове године имаће још две принове тако да морамо све учинити за нашу децу да би и даље овде похађали школе и да би им олакшали живот", сматра Драгић Павловић, председник Месне заједнице Метлић.

Село има мање од хиљаду становника, из трећине од 500 домаћинстава оџак се не пуши. Плодног поцерског побрђа се ипак не одричу. У домаћинству Николића четири генерације.

"Нама је лепо и стварно нам се овде допада, ја сам из града супруг ми је из села и навикли смо, бавимо се пољопривредом и решили смо да остаемо. Деца ће нам овде ићи у школу, имамо три километра до прве школе", каже Ана Николић из Метлића.

Следеће године Лазар ће бити једини предшколац у школи "Метлић 1", а овог септембра у селу још два првака.