Када ће почети исплата одштетних захтева у поступку реституције и који износи се одмах исплаћују

За исплату одштетних захтева држава је наменила две милијарде евра плус припадајуће камате. 

Страхиња Секулић каже за РТС да се окончање првостепених поступака, за шта је Агенција за реституцију једно и надлежна, очекују за три до четири године, додајући да се мора радити веома интензивно како би до тада сва решења била донета.

"По достављању првостепених решења треба сачекати и одлуке другостепених органа, а евентуално и судова", додаје Секулић.

Наглашава да ће предмети који буду правоснажни до 30. јуна ове године ући у план исплате за следећу годину, а да ће износи до хиљаду евра бити исплаћени одмах у готовини.

Наводећи пример висине одштете у случају максимално одобрене суме, која је у вредности 15 одсто одузете имовине или до 500.000 евра, Секулић каже да на то треба додати и камату која би била 75.000 евра.

"Камата би била исплаћена у зависности да ли је оштећени у тренутку подношења захтева имао мање од 65, од 65 до 70 или више од 70 година. Најмлађи у тој категорији комплетну камату би добили за 12, старији за 10, а најстарији за пет година", објашњава Секулић.

Секулић је упозoрио да jе после окончања реституције потребно обавити контролу, јер би евентуалне грешке државу могле да коштају милијарде евра.

Према његовим речима, Србија је дала највећа права у реституцији у натуралном облику, наводећи да није ограничавала наследне редове, врсту имовине, па ни странце.

Говорећи о праву на жалбу која треба да се поднесе 15 дана од пријема решења, Секулић каже да Агенција једино може да апелује на Министарство финансија како би ти предмети што пре постали правоснажни.

Уз новац се добијају и обвезнице

Обештећеном власнику поред новца требало би да буду дате и обвезнице. У првој исплати даје се аконтација, па потом и обвезнице. Пре тога Влада мора донети одлуку о издавању обвезница. Након правоснажности решења, грађанима ћемо дати прецизне информације о процедури – где и како треба да отворе рачун и коме да се обрате, истакао је Секулић.

Одговарајући на примедбе Милета Антића из Мреже за реституцију у Србији, да је предвиђени износ за реституцију драстично умањен и да би изменама закона требало да се омогући давање неке друге имовине, Секулић каже да ни друге државе нису могле да изађу у сусрет свакој жељи.

"Новца за обештећење ће бити довољно, јер се у реституцију не би ни кренуло. Измена закона у скоријем периоду није могућа, јер то економски капацитети државе не дозвољавају", додао је Секулић.

Према његовим речима, реституција ни у једној земљи није могла изаћи у сусрет свакој жељи.

"У многим земљама процес реституције није ни спроведен само је декларативно изражен", додаје он.

Наводи пример Пољске где је да потребно да се докаже да одузимање имовине није било законито, што практично показује да у 99 случајева право није могло бити остварено.

Секулић наглашава да у имовину која се не може вратити у натури спада готово комплетан стамбени фонд који има нове власнике, зграде дипломатско-конзуларних представнiштaва и објекти од значаја који су у државној својини, попут музеја.

На питање о пољопривредном земљишту, Секулић наводи да је првобитним власницима враћено 76.000 хектара и још 5.000 хектара шума, додајући да је Агенција за реституцију проценила да се основано потражује укупно 100.000 хектара.