Читај ми!

Монографија "1999" – сведочанство и захвалност свим херојима

О тешким данима током НАТО агресије, бруталним разарањима војних и цивилних објеката, фабрика - о страдилима, рањенима, оболелима, после више од две деценије, у фото-моногрифији крагујевачких аутора: Зорана Петровића и Небојше Радосављевића Рауса. Једноставног и јасног назива "1999", књига је сведочанство једног времена, захвалност свим знаним и незнаним херојима и борба против заборава.

Дан који је променио живот. Двадесет четвртог марта, у 20 сати и 35 минута, гађана је касарна "Милан Благојевић". После неверице и шока, на место догађаја стижу новинарске екипе, фото-репортери.

"Када смо дошли на терен, видели смо огромну разарајућу моћ тих бомби и мноштво људи који су дошли да виде шта се то десило у новој историји нама овде у Србији", каже Небојша Радосављевић Раус, фоторепортер из Крагујевца.

Седамдесет осам дана између сирена за узбуну и удара пројектила, настајале су фотографије стравичног разарања Крагујевца и патње људи. Непроцењива документација уз сведочења и осврте савременика, преточена је на 250 страница у двојезичну фотомонографију.

"Нашли смо много фотографија људи које смо фотографисали, приликом самог рашчишћавања. Један од циљева био је да дођемо до имена и презимена тих људи. Мислим да је то био, на неки начин, наш дуг према њима", наводи Зоран Петровић, фотограф из Крагујевца.

У књизи, први пут проговарају они, чији је посао био да чувају животе људи и брину о функционисању града. О надљудским напорима да се рашчисти порушено, бивши радници Заставе.

"Крагујевац је током НАТО агресије бомбардован 11 пута са великим бројем пројектила. Оно што су сви Крагујечани, па и ја лично, најдраматичније доживели, јесте бомбардовање индустријског комплекса Заставе", указује Бранко Јовановић, некадашњи начелник Штаба цивине заштите Шумадијског округа.

Миливоје Рашковић, бивши радник "Застава Ковачнице", присећа се да је све одлетело у ваздух када је бомбардавано.

"То смо ми чистили, тај пирален је био доста незгодан. Он је допринео да су моји ковачи помрли. И много је људи помрло, на нивоу Заставе", додаје Рашковић.

У обликовању фотомонографије, у издању крагујевачких "Корака", учествовали су лекари, дизајнери, писци, мајстори фотографије. Свако са својим сведочењем и сећањем. Јер "заборав би био нови злочин".