Читај ми!

Шта кажу слављенице о свом положају: “Дође ми да oфарбам још неко слово у календару, да се одморимо“

Борба за права жена је непрестана, а ове године показала се још важнијом, јер се и у борби са пандемијом, од жена очекивало више. И на послу и код куће. Статистика показује да се ствари преспоро мењају. Стопа запослености жена је 41 одсто, а мушкараца 56. Ако раде исти посао не зарађују исто, жене у просеку 8,8 одсто мање.

Жене на селу ретко кад су власнице земље, али зато на њој раде равноправно са мушкарцима, па и више од њих. Споменку је са 15 година отац научио да вози трактор, оре, дрља, тањира.

"Некада се деси да из кревета изађемо ујутру и увече се вратимо у њега, не улазимо у кућу уопште. Прво се храни стока, онда долазе радници, посебно кад је брање јагода, тад је мало ужурбанији темпо.

Некад се деси и да морамо и на светац да радимо, али гледамо да то избегавамо, пошто се по православим обичајима та црвена слова поштују, а некад ми дође да и сама офарбам слово у календару, да би се чисто одморили", прича Споменка Борковић из Цуљковића код Шапца.

Иако је међу предузетницима и даље много више мушкараца, последњих година све чешће се и жене одлучују да започну сопствени посао.

"Данас постоји јако пуно подршке, стартап предузећима, младим предузетницима, пре свега женама предузетницама и то треба искористити, јер женско предузетништво није ресурс који је у нашој земљи довољно искориштен", истиче Љиљана Матковић из Удружења пословних жена "Креативна визија" из Лознице.

Стара и нова знања жена потенцијал за читаво друштво

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности је нагласила да жене свакако поседују озбиљна знања, искуство, вештине.

"Њихова стара знања, стара модификована знања, нова знања данас могу итекако бити развојни потенцијал за читаво наше друштво и државу", истакла је Јанковић.

"Кад је свет стао, оне нису" назив је аудио-визуелне изложбе у Француском културном центру у Београду. Докторке, медицинске сестре, апотекарке, продавачице, учитељице, социјалне раднице – оне које су с епидемијом добиле још више обавеза.

"Жене ће бити видљивије уз Закон о родној равноправности"

Милана Рикановић, директорка Агенције УН за родну равноправност у Србији истиче да знају да се количина неплаћеног кућног рада повећала више него два пута и да је терет тог рада преузела жена.

"Кад треба да се уради неки посао који је брига о другима, жени не треба нико да каже како да ради тај посао. Када треба да јој се плати тај посао, онда нема никога да је чује и да је види" , упозорила је Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права.

Потпредседница владе Зорана Михајловић најављује да ће све жене ће бити видљивије уз Закон о родној равноправости који би ускоро требало да буде усвојен.

"Немамо једнаке услове и за оно што се зове плаћени и неплаћени рад, немамо једнаке услове у подели посла. И зато та несразмера које се осетила и видела управо у овој кризи, у којој су жене биле више оптерећене, показала нам је да морамо да радимо још више", поручује Зорана Михајловић која је и председница Координационог тела за родну равноправност.

Жене су углавном жртве сексуалног злостављања и породичног насиља, а при том се тешко одлучују да злостављаче пријаве. Већина ћути и трпи. По индексу родне равноправности Србија заостаје за европским просеком – најмање у области здравља, највише у домену новца.