Једно "да" спасило и продужило пет живота

После дуге паузе, јер је епидемија коронавируса зауставила програм трансплантације органа, коначно су урађене трансплантације. У Ургентном центру Србије двоје пацијената је добило нове бубреге, пресађена је јетра, а урађене су и трансплантације рожњача.

И коначно, екипа РТС-а је није облачила скафандер за улазак у црвену зону, али смо заштитну опрему добили за улазак у Јединицу интензивног лечења. Капа, каљаче, мантил, и наравно маска, били су неопходни како не бисмо угрозили тек оперисане пацијенте. Дошли смо да разговарамо и снимимо оне који су отпочели нове животе.

"Данас ми је девети дан након трансплантације. Опоравак иде у позитивном смеру. Изненадио сам се кад сам добио позив од професора Ћулафића. Дошао сам, требало је проверити крвне групе, ткива јетре, поклопио се донор", наводи Слободан Керановић.

Недалеко од Слободанове собе, опорављају се пацијенти који су добили нове бубреге.

"Три године и три месеца сам на дијализи. Кад су ме позвали био сам баш изненађен", описује своја осећања Слађан Стојановић.

Педесетдеветогодишња Радославка Поповић наводи да је на дијализи била три и по године.

"Захваљујући донору, добили смо нови живот, и захваљујем се целој екипи, целом центру за трансплантацију", истиче Поповићева.

Наташа Петровић, анестезиолог Тима за трансплантацију Ургентног центра наводи да је захваљујући породици донора троје младих људи добило шансу за нови живот.

"Хвала породици донора и на њиховом разумевању и на њиховој људскости, и сигурна сам да им је сигурно бол мањи ако знају да је троје младих људи, тешких хроничних болесника ипак кренула неким другим здравијим животним стазама", поручила је Петровићева.

У Ургентном центру и Клиничком центру Србије, сви с нестрпљењем ишчекују да се епидемијска ситуација стабилизује и да се врате редовном раду.

"Сви смо исцрпљени, сви смо већ максимално ангажовани, у Ургентном центру, у ковид болницама, али некако смо успели да нађемо неку екстра енергију, коју свакако црпимо из ентузијазма и наше вере у потребу, и добробит изнад свега у људску димензију донације и трансплантације органа", објашњава Петровићева.

А сада када су добили нове животе, и када им је највећа жеља испуњена, и оне друге мање или веће, такође постају оствариве - да прошетају и путују.

"Шта да вам кажем, лепо је време, једва чекам да изађем и прошетам пса", поручио је Слободан Керановић.