Читај ми!

Шта доноси закон о истополним заједницама

Србија ће, сада је већ извесно, ускоро добити Закон о истополним заједницама. Његово усвајање очекује се током пролећног заседања Парламента. Тиме би истополни парови добили нека од основних права која до данас нису могли да остваре, попут права на поделу имовине или учешћа у доношењу одлука у случају болести.

Било да живе у браку, било у ванбрачној заједници, мушкарци и жене у Србији остварују иста права када је нпр. реч о наследству у случају смрти или подели имовине. То, међутим, не важи и за истополне парове који живе у заједници.

"Реалност је да ми данас не можемо да посетимо своје партнерке у болници када су болесни тј. потребна нам је специјална дозвола. Не можемо да остваримо право на издржавање у случају незапослнеости или спречености на раду. Ето, то су неке техничке ствари које би нама омогућиле да живимо достојанственије", наводи Драгослава Барзут, активисткиња "Да се зна".

То би требало да им омогући Закон о истополним заједницама. Министарка за људска и мањинска права каже да је људскоправашки и антидискриминациони.

"Група посебне сексуалне оријентације јесте мањинска група. Одувек су живели са нама и негде до 10 посто становниства су такви људи у Србији и овај закон каже да више нико не сме да вас малтретира, бије, омаловажава, кажњава зато што имате неко лично својство. Нико други сем њих неће живети у тим истополним заједницама, а коме се то не свиђа као идеја, не мора да живи у истополној заједници, има избор", наглашава министарка Гордана Чомић.

Које су поруке Цркве 

Иако је око закона углавном постигнута политичка сагласност, важан је и глас цркве. А она има јасан став, према речима патријарха, дефинисан још у Старом завету.

"Могу да разумем и људе који имају ту врсту сексуалне оријентације, да имају безброј администаративних проблема, изазова, притисака и да имају потребу да регулишу свој статус. Многе земље ЕУ, укључујући и Хрватску, су, када је реч о цркви, имали прилику да чују и тај став, заправо веру цркве у то да је брак заједница мушкарца и жене и да је породица заједница мајке, оца и деце. И у том смислу, дакле, када је реч о евентуалном закону, наравно да ми не можемо да будемо за то да се истополне заједнице назову истим именом као што је заједница мушкарца и жене", поручује патријарх српски Порфирије.

Ставови јавности 

Доношење Закона је и очекивање Брисела на путу ка чланству у Унији. Део јавности у Србији и даље сматра да би признавање истополних заједница урушило темеље традиционалне породице.

"Охрабрујуће је разумевање врховног поглавара наше цркве и његово разумевање реалности и стварности и спремности да се размишља изван канонских и догматских оквира јер ваља разумети ствари, јер управо регистрација истополних заједница никако не подразумева урушавање традиционалних вредности, јер зашто би решавање имовинских и других проблема нека два људска бића угрозило било какве наше традициобналне вредности", сматра Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

Многе европске државе законом су признале истополне заједнице. У нашем региону то су учиниле Хрватска и Црна Гора.

Мађарска, Бугарска, Пољска и Словачка, иако чланице Уније, још немају такав пропис. У неким државама хомосексулане особе и даље су жртве политичког прогона, па чак и убистава.