Покренут поступак да буњевачки постане службени језик у Суботици

Скупштина града Суботице јуче је покренула поступак измене Статута града како би се омогућило увођење буњевачког језика у службену употребу у локалној самоуправи.

Буњевци на просторима Војводине живе више од три и по века. Према попису из 2011. године, у Србији живи 16.700 припадника буњевачке националне мањине, највише у Суботици – 13.500. Ова заједница од 2003. има свој Национални савет који је од оснивања радио на стандардизацији буњевачког језика.

У Савету наводе да је буњевачки језик стандардизован 2017. године, а да Закон о службеној употреби језика и писма даје могућност да језик националне мањине буде у службеној употреби у локалним самоуправама где њени припадници живе.

У Суботици је то већ одавно учињено са хрватским и мађарским.

Настава на буњевачком језику изводи се у 12 основних и три средње школе у Суботици, а од прошле године су, за 300 ђака који похађају наставу на буњевачком, обезбеђени и одговарајући уџбеници.

Уз стандардизован језик на којем се учи у суботичким школама, богату традицију и културу, информативни центар, буњевачка заједница у Србији сматра да је крајње време да буњевачки постане службени језик у Суботици.