Читај ми!

Инвестиције у чистију животну средину дугорочно су најисплативије, а неулагање највише кошта

У заштиту животне средине Србија би требало да улаже бар четири пута више средстава од онога што сада издваја. Инвестиције у чистију животну средину дугорочно су најисплативије, а неулагање највише кошта, показује анализа Фискалног савета. Проблем је и што се наменска средства за екологију ненаменски троше.

Сваке године требало би да се за 500 милиона евра повећа улагање у инфраструктурне пројекте као што су доградња канализационе мреже, постројења за пречишћавање отпадних вода, уређење депонија, гасификација, систем даљинског грејања.

"Оно што нова истраживања показују јесте да су ово инвестиције које су погодне и за подстицај самог привредног раста, чак и ММФ који се раније није бавио тим зеленим инвестицијама, показао је да је тај фискални мултипликатор, односно начин преношења ових улагања на БДП у овим областима прилично велики. Подстиче побољшање и здравља становништва", наводи Слободан Минић из Фискалног савета.

Истраживање Еколошког центра "Станиште" које је подржало Министарство заштите животне средине, показало је да се новац од еколошких накнада ненаменски троши и у републичком буџету и у 80 одсто локалних самоуправа.

"На основу анализе докумената утврдили смо да је у последњих 10 година ненаменски потрошено негде око 530 до 540 милиона евра на свим нивоима. Значи негде око 102 милијарде динара су били приходи од еколошких накнада, а расходи су били око 41 милијарде. Најчешће се новац троши за неке комуналне проблеме или неке друге потребе које никакве везе са животном средином немају", наводи Дејан Максимовић из Еколошког центра Станиште.

Неулагање у заштиту животне средине поред тога што утиче на здравље људи, дугорочно би могло и да нас кошта.

"Србија ће пре или касније постати део система трговине емисијама, Србију ће пре или касније свака тона угљедиоксида да кошта. Ако би сада били у систему трговине емисија ЕПС би плаћао годишње 700 милиона евра емисију ЦО2, дакле ми са одређеним инвестицијама пре свега у електроенергетски сектор каснимо", наводи Мирко Поповић из Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину

Србија тренутно из буџета за животну средину издваја око 0,5 одсто БДП-а, а да би се испунили стандарди Европске уније, предуслов је да се издвајање повећа за више од један одсто БДП-а.

петак, 26. април 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво