Украден билборд који мери загађење у Београду - има ли "акутних" решења за хроничне проблеме

Празан простор на месту где је до јуче стајао билборд. Величине три пута три метра и тежине око 400 килограма, није био обичан рекламни пано. Овај је имао велика платнена плућа и мерне инструменте који су у сваком тренутку показивали грађанима колико је загађен ваздух.

Уз све потребне дозволе, поставили су га активисти и планирано је да стоји недељу дана, али већ после трећег неко га је украо.

"Идеја самог билборда је била да укажемо на то какав ваздух удишемо и да практично то покажемо. Ни ми нисмо знали какав ће резултат да буде, али ето, после три дана је почело да сиви, упркос јакој кошави која је два дана дувала, а сви знамо да је квалитет ваздуха кад дува кошава нешто бољи него иначе", каже Марина Павлић, извршна директорка "Крени – промени".

Истраживања показују да, сада већ свима познате, ПМ честице потичу делом и од индивидуалних старих ложишта.

У потрази за средствима којима би се грађанима помогло да их замене, више еколошких удружења предложило је Министарству екологије да се преусмере субвенције за куповину електричних аутомобила. Сматрају да би са 5.000 евра чак пет домаћинстава могло да унапреди начин на који се греје.

"Прошле године је Влада одвојила 120 милиона динара за субвенцију хибридних аутомобила. Будући да су то субвенције од пет хиљада евра за појединце који могу да плате аутомобиле од 30 до 60 хиљада евра и да већина нас нема новац да то плати, само шестина тих средстава је утрошена прошле године. Упркос томе и ове године је иста количина средстава одвојена за исти циљ. Наш предлог је да се та средства преусмере на субвенцију малих кућних ложишта", истиче Павлићева.

Хибридни и електрични аутомобили су скупи и наши грађани зато и даље купују кола са моторима на бензин и дизел. У Кини се, на пример, праве и мањи, двоседи, који су доступнији и коштају између шест и седам хиљада евра. Међутим, неопходна је и инфраструктура.

"Ви не можете у центру града да купите такав аутомобил ако немате инфраструктуру да га пуните, не можете ви са трећег или четвртог спрата да спуштате кабл да бисте пунили такав ауто. Значи, потези су на држави, да изгради инфраструктуру и да нам омогући да купимо и мотоцикле, а и такве мале аутомобиле који су нам доступни, да се возимо по граду. Тиме ћемо много мање загађивати околину", напомиње новинар РТС-а Драган Милутиновић.

У свету постоје и друге олакшице за власнике хибридних аутомобила или аутомобила на струју.

"Оно на чему ми морамо да порадимо, на чему Европа интензивно ради, то је постављање тих такозваних нематеријалних давања за возила, а то су бесплатан паркинг, бесплатно пуњење, бесплатна путарина, вожња жутом траком, и још многе друге нематеријалне донације које нису само финансијске донације", сматра Милутиновић.

Истраживање које су спровели активисти показало је да је чак 70 одсто грађана спремно да уз помоћ државе промени начин грејања.

Крађу билборда пријавили су МУП-у и почели да праве нови. Надају се разговору са представницима Министарства екологије.

Одговор од њих чекамо и ми.