Читај ми!

Јубилеј за поштовање, Јутарњи програм РТС-а слави 35 година

Јутарњи програм РТС-а обележава 35 година од почетка емитовања и спада у ред најгледанијих емисија. Био је пети у Европи и први на Балкану. Данас га има скоро свака телевизија, али је Јутарњи програм РТС-а остао најпопуларнија и најгледанија емисија која се прати уз прву јутарњу кафу. Пре пуних 35 година, добро јутро је пожелела Споменка Јовић, а легендарни Бане Вукашиновић је рекао: "Гледајте очима публике, правите оно што би обичан гледалац желео да види или чује, и нећете погрешити. Направићете одличну емисију".

Континуитет је оно што се обележава и оно што је за респект јер нема пуно телевизија које  постоје толико дуго, рекао је за РТ професор Факултета политичких наука Веселин Кљајић.

Професор Кљајић каже да је јутарњи програм једанн од ретких који је постао све важнији и који је уз развој продукције растао.

"Јутарњи програми се по концепту не разликују много једни од других већ више по продукцији, колико можете да издвојите за њу, обезбедите више укључења", рекао је Кљајић.

Професор спада у публику која гледа јутарњи програм почев од свих сервисних информација, прогнозе, најаве догађаја дана.

"Очекујем неку малу анализу, занимљивост и верујем да већина очекује исто. Једино што не сме је да буде досадно, да буде празноног хода већ да буде занимљиво и садржајно", истиче професор ФПН.

Како се телевизија мењала тако су се мењали и јутарњи програми. Америчке телевизије имају потпуно другачији концепт од европских али су и једне и друге све више окренуте забави.

"Код озбиљних европских телевизија то није случај, британска, немачка па и француске задржале су сериозност, посебно када је реч о јавним сервисима. Приватне телевизије могу да ужуте садржај, да буду таблоидне али не и јавни сервиси", истиче Кљајић.

Интересовање публике се мења годинама, млади живе на друштвеним мрежама и многи су напустили класичне медије. Они очекују да телевизија буде у тој мери дигитална да наликује друштвеним мрежама, прилози су све бржи, продукција боља.

Једна светска агенција спровела је истраживање о улози медија и резултати су за многе били изненађење.

У 2020-ој више се веровало традиционалним медијима - радију и телевизији. У ери интернета и друштвених мрежа, главни аргумент испитаника био је да се информације проверавају, да се не објављују тзв. фејк вести.

"Ја већ две године учим студенте да је највеће поверење у штампу, телевизију, радио док су друштвене мреже имале минус управо због лажних вести. Онда је дошла корона и тада је дошло до ренесансе традиционалних медија, пре свега телевизије и штампе. Управо због непознаница које је донела корона. Публика се окреће медијима којима верују", објашњава Кљајић.

Професор каже да је на почетку епидемије било мало не снлажења али да су се телевизије врло брзо прилагодиле уз помоћ платформи као што је зоом и на тај начин превазишле питање гостовања.

За своје студенте каже каже да они више прате портале телевизија и канале које имају на друштвеним мрежама.

"Важно је да умеју да разумеју и да препознају шта је важно а шта не. Новинарство је и данас остало довољно занимљива професија што показује и број студената на пријемном. Променила су се интересовања и усмерења али се поново предају неке ствари за које сам веровао да је нешто што се подразумева, попут професионализма, проверавања чињеница и слично", објашњава Кљајић.

Како каже "дигитални цунами" је донео и 10 нових предмета који се баве дигиталним медијима.