За резидбу воћа плаћа се и 600 динара по сату, али резача нема

Више од две деценије воћар Милош Митровић поред узгоја јабуке бави се и орезивањем воћа. Подучава и млађе тој вештини.

Последњих година све је мање оних који би то и изучили. Због тога ових дана каже има позива за резидбу у читавом чачанском крају.

"Доста сам људи обучио. Постала је потреба. Људи су звали за узгојну резидбу, а то значи од почетка и тада најбоље човек може да научи, јер прве две, три године, поготово сада у новим узгојним системима, где су густе садње, иду што мање маказа. Све оне прве гране треба да иду у повијање", рекао је Милош Митровић.

Посао резача је добро плаћен. По сату и до 600 динара. Посао је одговоран, каже Бранко Новаковић из Чачка. Мора се знати физилогија биљака, шта и како сећи да би се очувале родне гранчице.

"Важно је да препознајемо шта је родна грана, шта је неродна грана и битно је да познајемо сорте шљива која је. Не реже се свака сорта исто. Тежак је посао, напоран је посао. Цео дан руке изнад главе држите. Нема резача. Добро је плаћено", навео је Бранко Новаковић.

"Резидбом се успоставља оптималан однос раста и родности" 

Резидба један од најважнијих послова у воћарству. Интензивна производња последњих година наметнула је да се сада орезују и неке аутохтоне сорте воћа али орах и леска, наводе у чачанском Институту за воћарство.

"Резидбом воћа се успоставља оптималан однос раста и родности, јер су ова два параметра у негативној корелацији. Већа бујност утиче на мању родност и обрнуто, већа родност утиче на смањење бујности. Друга битна ствар је да је резидбу неопходно обавити у оптималном року, односно у периоду зимског мировања воћњака. Процес резидбе би требало завршити до почетка вегетације", навео је др Небојша Милошевић са Института за воћарство у Чачку.

Након зимске резидбе воће се орезује и током лета. За ту такозвану зелену резидбу, неки воћари у чачанском крају већ сада су резервисали резаче.