Читај ми!

Нове муке хроничних болесника – како преживети до операције на све дужој листи чекања

Према званичним статистичким подацима, у првој половини 2020. године у домовима здравља остварено је за петину мање услуга него у истом периоду претходне године. Од априла до јуна, у поређењу са првим кварталом, доступност свих услуга је смањена скоро за трећину. На сајту РФЗО постоји евиденција листе чекања, али се она односи само на посебне хируршке захвате на које се чека од шест месеци до годину и по дана.

Листа пацијената, који су и пре короне дуго чекали на прегледе или пријем у болницу на лечење или интервенцију, сада су још дуже. Током пандемије коронавирусом највише су трпели и трпе хронични болесници јер веома тешко успевају да ураде редовне прегледе и лечења па свако на свој начин покушава да реши проблем ван стандардних процедура.

Не успевају у томе сви, већ само они најупорнији али се поставља питање колико је снаге потребно болесној особи да пронађе пут до лекара у ситуацији када се на мејлове и телефоне најчешће нико не јавља, а врата на која се куца остају углавном затворена.

Све то ствара стрес, страх и отвара мноштво питања на које пацијенти не могу да добију одговоре.

Највише чекају пацијенти с болестима срца

Ђурица Станков, председница Савеза удружења пацијената Србије, наглашава да су најдуже листе чекања пацијената са кардиолошким обољењима, који чекају на уградњу бајпаса, стента или неке друге интервенције које ће поспешити рад њиховог миокарда. 

"Одређене клинике при Клиничком центру врше, да тако кажем, унутрашњу анализу пацијената и сходно њиховом стању одлучују да ли ће ти пацијенти бити на некој терапији која ће им омогућити да издрже тај период чекања", истиче Станковљева.

Тренутно нема информација о томе колико је болница и домова здравља у ковид систему. Дуге листе чекања на прегледе и операције у државним здравственим установама свакодневица је многих људи.

Онлајн процедура и период чекања

Није боље ни у домовима здравља, у којима је проблем пронаћи слободан термин за заказивање прегледа, дијагностичке процедуре или интервенције.

Врло често је приступ подацима ограничен на одређени период у месецу када нема слободних термина, па лекари морају и тиме да се баве. За одређене налазе неопходно је доћи бар два, три пута у дом здравља.

"Морају да је јаве онлајн, да закажу онлајн, па кад дођу опет морају у дом здравља да закажу код одређеног лекара код кога треба да имају преглед. Просто закажу онлајн општег лекара, код општег лекара када дођу опет морају да закажу за одређени датум, дакле опет период чекања", објашњава Ђурица Станков компликованост заказивања прегледа. 

Очигледно је да у свему томе највише губе пацијенти, зато многи грађани одустају од одласка у домове здравља а термине у болницама покушавају да закажу сами. Најтеже је непокретним, старијим пацијентима и хроничним болесницима до којих би терапије требало да стижу редовно.

Коме пацијенти да се обрате

Ивана Драгојевић, из удружења "Хронос", каже да пацијенти већ годину дана не могу да дођу до својих инфектолога, јер су они, како је навела потпуно су у "корона причи" и немају времена за пацијенте.

"С друге стране, дијагностика за хепатитис Ц је скупа и кад на то додамо шта пацијент мора сам да купи, да плати терапију ситуације је потпуно безнадежна. Око 30.000 треба само за дијагностику да се одвоји, а онда причамо о неких 1.000 евра за терапију", каже Драгојевићева.

Како кажу у удружењима, пацијенти углавном немају коме да се обрате. Једини начин да остваре своју здравствену заштиту јесте да контактирају нека удружења и на тај начин остваре своја права.

Листе чекања које су биле дуге и пре коронавируса, сада су се кажу, удесетостручиле. На сајту Републичког фонда за заштиту здравља постоји евиденција листе чекања али се она односи само на посебне хируршке захвате а на њих се, кажу, чека од  шест месеци до годину и по дана.